У Руском Селу имају озбиљне планове за потпуно обнављање и уређење места који ће их, како кажу, пре сврстати у ред варошица. Многи јавни објекти и инфраструктура, изграђени осамдесетих година, доспели су за адаптацију, што је била и једна од већих активности у прошлој години, каже председник Савета Месне заједнице овог места, Душан Марјановић.

– Веома важна инвестиција било је проширење вртића, чиме се стекла могућност за целодневни боравак који је у функцији од септембра – истиче Марјановић –  У радове су, Град и Предшколска установа, уложили око 3,5 милиона динара. Вртић се налази у згради Месне заједнице и сада радимо на пројекту изградње додатних просторија што ће, у наредном периоду, омогућити да имамо и јаслице у селу. Уочили смо тенденцију доласка младих брачних парова који овде купују куће, такође и пораст броја новорођенчади, па су нам јаслице већ неопходне.

Велика инвестиција предузета је како би, пре свега млађи становници Руског Села, имали боље услове за бављење спортом.

– Објекат на стадиону Фудбалског клуба „Црвена звезда“ изграђен је осамдесетих година и од тада није улагано у њега. Управо се завршава адаптација овог простора, што је око 120 квадрата. Имамо нова купатила, подове, кровни покривач, и биће то један од лепших објеката у региону. За једно овако мало село и клуб, имаћемо европске услови – каже Марјановић.

Укупна вредност радова је око 10 милиона динара – по половину износа обезбеђено је из градског буџета и буџета Покрајинског секретаријата за спорт.

Град је уложио и у асфалтирање и проширење 300 метара пута који повезује део места, Ново Село, са магистралном саобраћајницом Кикинда-Руско Село, у крпљење ударних рупа у свим улицама, као и у безбедност деце, постављањем успоривача на коловозима у Улици братства-јединства, испред школе, и у Улици Младена Стојановића.

Наменским средствима, опредељеним за ово место, асфалтирано је 10 паркинг места испред зграде Месне заједнице, односно вртића и Ловачког удружења и у више наврата је уклањана дивља депонија, што већ годинама указује на проблем одлагања кабастог комуналног отпада.

Такође, редовно се одржава каналска мрежа. Ово је олакшано дугогодишњим улагањем у машине за комунално одржавање.

– Поседујемо машине које су неопходне за одржавање зеленила и каналске мреже. Бивши председник МЗ, Имре Кабок, имао је визију да је потребно да поседујемо адекватну опрему и почео је да ради на томе. Ми смо наставили да набављамо неопходне машине и сада имамо два трактора за комунални сектор и багер, који позајмљујемо другим селима за одржавање каналских мрежа. Обезбедили смо и таруп са „руком“ од пет метара, цистерну, тањираче, прскалице, фрезе, ротационе косачице, даске за равнање путева и за чишћење снега, вучене тарупе. Сваке године, на три месеца, по програму запошљавања на јавним радовима, ангажујемо четири радника – објашњава Марјановић.

Буџет опредељен за ово село прошле године био је нешто већи од 13 милиона. Поред обнављања дотрајалих објеката иинфраструктуре, у Савету су, каже Марјановић, чврсто опредељени да Руско Село постане и лепше место за живот.

– Настављамо са изградњом парка. Већ су урађени принт стаза без покривача, део колског улаза и паркинзи на главној улици. Сада планирамо завршетак пешачке стазе, изградњу колског друма према улици Соње Маринковић и њено повезивање са главном улицом. Ове године, наменска средства града, за радове у парку, износиће 6,5 милиона динара. У селу немамо оазу такве врсте и надамо се да ћемо за две, три године, успети да завршимо и овај пројекат.

Он додаје да је, у сарадњи са Градом, Месна заједница започела и остваривање великог, новог пројекта изградње рибњака на Старој циглани. Новоформирано  риболовачко удружење „Шаран“ и челници села иницирали су пројекат којим би се добио рибњак површине 12 хектара, што би га чинило јединственим у региону, каже Марјановић. Ископ је већ 70 одсто спреман, и прошле године завршен је процес промене власништва. Сада, уместо Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, Стара циглана припада Граду и може да се започне са израдом документације. Конкурисање за средства и почетак радова, надају се у Руском Селу, могло би да се очекује наредне године.

У међувремену, наставља се рад на олакшавању свакодневице Рускоселцима. Адаптира се део Пензионерског дома и проширује зграда Основне школе „Глигорије Попов“. Завршетком изградње додатне четири учионице, биће остварена значајна енергетска уштеда јер ће сви ђаци тада моћи да буду на настави у само једној смени. Овај посао је у ингеренцији Школе, уз подршку Савета Месне заједнице.

Душан Марјановић напомиње и да све више сарађују са Месном узаједницом суседног села, Нових Козараца, од којих их дели само 450 метара, „од табле то табле“.

– Имамо заједнички водовод и у питању су ПВЦ цеви, што значи да смо спремни за пречистач пијаће воде. Такође, између два места је предвиђен простор за постављање пречистача отпадних вода. У капиталне пројекте укључена су оба села која, захваљујући близини, на конкурсима могу да наступају са заједничким пројектима.

Да и прилаз Руском Селу, уједно и Новим Козарцима, буде бољи и безбеднији, побринули су се „Путеви Србије“ који су, до сада, реконструисали и проширили пет километара коловоза од излаза из Руског Села према Кикинди. На овој саобраћајници очекује се наставак радова, каже Марјановић.

После дужег временског периода у којем се осипало становништво, у Руском Селу коначно имају и разлога за радост – према последњем попису, повећан је број мештана. Због приметног одлива становништва у иностранство, из Месне заједнице је, 2020. године, иницирана израда социјалне карте. Тада је забележено да у Руском Селу живи 2.153 људи, што је било за око 700 становника мање у односу на попис из 2011.

Према последњим подацима, број мештана је повећан на 2.205. Како је одлив становника био већи у мађарској популацији, сада се процењује да их има мање од 27 одсто. Почетком века, Мађари су чинили 35 процената од укупног броја становника.

Председник Савета Месне заједнице, Душан Марјановић, закључује да је Руско Село, захваљујући ангажману челника и мештана, једно од боље организованих села на подручју Кикинде. „Ми кажемо да смо варошица, имамо све што је нам је потребно, без одласка у град“, каже. И настављају да раде на томе како би и будуће генерације у овом месту имале разлога за понос и останак у родном месту.