Представа „Џепови пуни камења“, нови пројекат кикиндског Народног позоришта, улази у завршне пробе пред премијеру, заказану за 13. октобар. Комад режира Растислав Ћопић из Апатина, који је режију дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Егона Савина. Ово му је трећа професионална режија, прва у кикиндском позоришту.
Зашто сте изабрали овај текст?
Договор са управом Позоришта био је да се ради комедија. Сагледавши све факторе, одабрали смо комад ирске списатељице Мери Џонс „Џепови пуни камења“. Радња се дешава у забаченом ирском градићу у коме се снима холивудски филм. У сукобу филмске екипе и локалног становништва, гледаћемо брзу, духовиту, и на тренутке дирљиву причу о очараности и разочараности варљивим сјајем филмског света. Највећа специфичност комада је да све улоге играју само два глумца.
Да ли овај комад и на ком плану кореспондира са нашом стварношћу?
Иако у комедијском кључу, кроз комад се провлаче и важне теме са којима можемо да се поистоветимо било где – депресија малог града, суицид, бахатост богатих и експлоатација сиромашних, поноситост и пркос малог човека и његово право да сања велике снове. То је нешто са чиме свако може да се поистовети, а успех овог комада широм света говори о његовој универзалности и комуникативности.
Како тече рад на представи, да ли сте задовољни?
Рад је био интензиван, али леп и приводимо га крају. Позориште у будућности би морало да добије више подршке и средстава, не само за опстанак, већ и за развитак и уметнички искорак, јер људи који у њему раде то заслужују.
У представи играју Никола Јоксимовић и Владимир Максимовић. Редитељ Ћопић такође је, уз Андреу Мек Гиверн, потписао и превод текста. Драматург је Христина Митић, аутор сценографије и костима – Дуња Костић, док дизајн звука ради Борис Мијатовић.
Ирска глумица и списатељица Мери Џонс је за овај текст 2001. године добила награду „Лоренс Оливије“ за најбољу савремену комедију.
Дуодрама „Џепови пуни камења“ ће, после премијерног извођења, имати још два репертоарска термина у октобру – 17. и 31.
Фотографија: Милош Звицер
