Реформатска црква у Кикинди основана је давне 1878. године. Сама црква у Доситејевој улици изграђена је 1912. године, а годину дана касније архитекта Еде Мађар из Сегедина пројектовао је Молитвени дом. Врх торња, који се већ већ неколико месеци обнавља, седамдесетих година прошлог века морао је да се демонтира јер је био високе 29 метара и 70 центиметара, сазнајемо од свештеника Чабе Ковача.
-У Кикинди постоји десетак верника реформатске вероисповести и богослужења се обављају поред цркве у Молитвеном дому. Торањ је представљао безбедносни ризик с обзиром на то да је зуб времена учинио своје. Осим тога и верници, иако их је мало, изразили су жељу да се он обнови – сазнајемо од свештеника Ковача.
Црква се користи се једном годишње.
-Радове финансира сама црква. Имамо земљу коју издајемо и сав приход се троши на функционисање цркве. Поред је и Парохијски дом у ком су некада живели свештеници. Он је у веома лошем стању, а како је под заштитом Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Суботице, за његову санацију потребна су знатна средства. Сама зграда у којој је црква је у добром стању – каже наш саговорник.
Кикиндска Реформатска црква након оснивања функционисала је при Евангелистичкој цркви, а потом и у оквиру Гимназије. Некада је била школа с обзиром на то да се након четири разреда основне ишло осам година у Гимназију.
-Црква нема назив. Из Библије, по апостолу Павлу, схватамо да је место богослужења оно на ком се сакупе верници. Црква је само објекат у ком се окупљамо. Зграда као зграда, односно црква Божија нема другу функцију – појаснио је свештеник Чаба Ковач.
Зграда и сва имовина у које потпада и 67 јутара земље национализовано је 1952. године. Иако је све враћено реституцијом, никада се заједница није опоравила од поменутих промена. Црква је изграђена у трансилванијско-сецесионистичком стилу. У унутрашњости нема икона, кипова или слика јер проповедају писменост и читање Библије, а не да се од слика стварају приче.
МЕТА ЛОПОВА
Црква је током година често била на мети лопова и провалника. Провалници су најчешће улазили у Парохијски дом. Пре 18 година украдене су старе књиге и сакрално обредно посуђе. Познат је и случај када је 2008. године циглама оштећена врата и када су разбијени прозори на парохијској згради.
А.Ђ.
