Иако је читав радни век провео као трговац, што је и по образовању, суграђанин Драган Поповић је заправо, прави мајстор. Да веште руке тешко могу да мирују, сведочи овај 75. годишњи Кикинђанин.

-У кући и дворишту све што видите, мојих је руку дело- са поносом каже.

У жељи да прекрати пензионерске дане и направи нешто креативно, а захваљујући интернету, открио је занимљив хоби. У његовим рукама искориштене лименке постају интересантан и функционалан предмет. Хоби је усавршио, па мноштво ових уникативних минијатурних посуда поклони пријатељима, родбини и познаницима. У Драгану је, ипак, прорадио и трговачки дух, па је дошао на идеју да их понуди тржишту. Протекли „Дани лудаје“ били су права прилика за то. Плануло је, каже, 350 комада.

-Видео сам како се праве на интернету и пробао. Направио сам прво неколико шерпица за пробу, а онда их усавршио. Од три лименке настане једна – пажљиво нам показује и објашњава поступак израде.

– После шрафљења и лепљења делова, следи фарбање и ето их. Прво сам их поклањао, а онда изнео да продајем за „Дане лудаје“. Био сам са Цулетом, на ћошку код ветрењаче. Сви се одушеве кад их виде. Могу да се користе за држање зачина, као свећњак или једноставно за украс. Једна васпитачица из Ваљева се одушевила и купила 14 комада да носи у вртић, да се деца играју. Бака из Накова купила је десетак, да поклони другарицама. Један човек их је од мене купио, ставио унутра мале кактусе које узгаја, и тако их у мини саксијицама продавао- прича Поповић.

У домаћинству нема мајсторског посла којег није желео да се лати. Од ситних кућних мајсторија, па до израде разних алата и машина, чак и фарбања и пеглања аутомобила.

-Моје снахе баба, Мађарица, рекла је за мене езер мештер што значи мајстор за све. Нема шта нисам радио, само још хеликоптер нисам возио- прича нам са осмехом.

Времешни суграђанин не спори да је исто толико важно колико и мајсторске руке, и у трећем добу задржати дух и вољу да се време употпуни нечим креативним, забавним и корисним.