Preobraženje je jedan je od velikih Hristovih praznika, kada, prema narodnom predanju, počinju da se preobražavaju i gora i voda, što najavljuje skoru jesen. U kalendaru je obeleženo crvenim slovom.

Po hrišćanskom učenju, Preobraženje je trenutak kada se Hristos na gori Tavor pred apostolima preobrazio i zasjao kao sunčeva svetlost. Uz njega su bili proroci Mojsije i Ilija i tako se božanska priroda sina Božjeg učinila vidljivom.

Preobraženje se u pravoslavlju ubraja u 12 velikih Hristovih praznika.

U crkvenim bogosluženjima praznuje se sedam dana, tokom kojih se pevaju pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju. Na kraju Svete liturgije osveštava se  grožđe koje se danas jede prvi put.

Uvek pada u vreme Gospojinskog posta, pa je i praznična trpeza uvek posna, obogaćena ribom i vinom.

Preobraženjem se završava letnji godišnji ciklus običaja i započinje jesenji. Na ovaj dan se preobražava, odnosno bitno menja priroda. Kaže se da se preobražava i kamen u vodi i list u gori. Reke i jezera postaju hladnije, pa se završava i sezona kupanja, što se nekada veoma poštovalo.

Prema rasprostranjenom verovanju, na Preobraženje ne valja kasno ustati, ni preko dana spavati, jer ko tog dana odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti pospan, a smatra se i da na ovaj praznik nije dobro plakati jer će taj plač preći u naviku.

Ukoliko žene i devojke ustanu pre sunca i „pomalo porade od svakog ženskog posla”, veruje se da će se preobraziti u vredne domaćice.