Branko Ivetić, čuveni odbojkaš, zatim sportski radnik, a potom i trener, preminuo je u 76. godini u Novom Sadu nakon duge i teške bolesti. Ostaće upamćen kao jedan od najdarovitijih odbojkaša poniklih u Kikindi.
Ivetić je, kako je zabeleženo na sajtu OK Vojvodina, rođen u Mokrinu, da bi se kao dečak s porodicom preselio u Kikindu, u kojoj je završio srednju školu, pa upisao Mašinski fakultet u Beogradu. Prve sportske korake načinio je u ovdašnjem Radničkom, koji se tada takmičio u Prvoj saveznoj ligi SFRJ. Već kao srednjoškolac ustalio se u prvoj postavi.
Branka se, sa setom u glasu, priseća njegov drugar iz kikindskog komšiluka u Ulici Đure Daničića, Jovica Bešlin. Nekadašnji poznati fudbaler i fudbalski sudija najvišeg ranga kaže da su njih dvojica ista generacija, da su se svakodnevno družili, zajedno odlazili u osnovnu školu (sadašnja OŠ „Sveti Sava“), igrali fudbal na goliće…
-Izvanredno smo se slagali – priča Jovica. – Bio je tako pozitivan, pouzdan u svemu. Drugarčina do korica. Kasnije su nam se životni i sportski putevi razišli. Povremeno smo se, na obostranu radost, susretali. Baš me rastužila vest da ga više nema…
Za Brankom žale svi koji su ga poznavali, pogotovo ljudi iz odbojkaškog sveta. Među takvima je i Petar Nikolić, čuveni as Radničkog. Veli da ga je potresla najtužnija informacija iz Novog Sada:
-Znao sam da je u poslednje vreme nije bio najzdraviji, ali sam verovao ga će prebroditi i ovu životnu bitku. Bio je, inače, veliki borac i beskompromisni optimista. Sećam se kada je, kao junoša, ušao u našu prvu postavu. Lep i šarmantan dečko, stasit, bogomdan za odbojku. Uz to, uvek siguran u sebe, do beskraja požrtvovan. Borac. Imao je čudesnu moć da motiviše kolektiv. I nama starijima, u žaru borbe, podstičući nas na maksimalan angažman i na treningu i na meču, umeo je prekorno da podvikne: „Brečavajte se“.Ja, kao dođoš, ne razumem reč, pa tražim da objasni šta mu to znači. A on će, malo začuđen: „Kako ne znaš šta to znači, pa brečavajte se, bacajte se za svaku loptu“. I tako našeg Branka od milošte nazvasmo Brečko. Otišao je, posle srednje škole, od nas, ponevši i nadimak, koji ga je neprekidno kroz život pratio. Sada nam Brečko ode u legendu…
I Miško Kijac, iz Kleka, čuveni igrač GIK Banata iz Zrenjanina, Ivetića pamti po svemu što krasi uzornog sportistu i karakternu ličnost. Potresla ga je vest o smrti čoveka kojeg je beskrajno poštovao. Za Branka veli da je bio krajnje neposredan i druželjubiv, spreman da svakome u nevolji pomogne. „Balkanska duša, u pravom smislu“. Dodaje da je Ivetić s porodicom živeo u Novom Sadu. Kad god bi se susreli uvek je nostalgično pričao o „svojoj lepoj varoši Kikindi“, u kojoj je proveo detinjstvo i ranu mladost.
Branko Ivetić je, na sajtu Voše je zabeleženo, sem za Vojvodinu, nastupao i za GIK Banat i Staru Pazovu, te se po završetku karijere ponovo obreo u Vojvodini, obavljajući stručne poslove i baveći se trenerskim pozivom. Jedno vreme radio je u trgovinskom preduzeću „Agrovojvodina“. Branko Ivetić je iza sebe ostavio dve ćerke i sina.
PARTIJA ZA UDŽBENIKE
Vojvodina je u sezoni 1969/70 bila prvak Jugoslavije. Petar Nikolić pamti odlučujuću utakmicu koja je Novosađanima donela laskavu titulu prvaka Jugoslavije.
-Taj susret, koji sam pratio preko televizije, nikada neću zaboraviti. Vojvodina je sa 3:0 pobedila do tada neprikosnovenu Mladost, a njen ključni igrač bio je Ivetić. Naš Brečko je bio maestralan. Ni najmanji kiks nije napravio.Brečkova partija za udžbenike.
M. I.
