Књига „Светлост бачена у очи“ Јелене Милошев представљена је вечерас у Културном центру у Кикинди. Ово је њена трећа књига поезије, после збирки „Ћутање пре полета“, награђене признањем „Стражилово“ (додељује је Бранково коло), и „Невидљиви ватромет“, која јој је отворила врата Српског књижевног друштва.

Нова збирка поетички се „наслања“ на претходне две, што доказује да је Јелена песникиња која има чврсту поетику, рекла је књижевна критичарка Андреа Беата Бицок.

– Бавећи се феноменима данашњице која одређује нас као људе, али и окружење у ком постојимо, ова поезија има, условно речено, једну ноту тежине, али нас песникиња кроз њу проводи с лакоћом и то пажљиво ритмички обликујући песме. Читањем ове збирке ми, заправо, откривамо неки део себе и нас саме у окружењу које описује, и самим тим ова светлост бачена у очи допире и до нас, освештавајући нас, али нам и, из другог угла, приказује свет у којем постојимо – истакла је критичарка.

Поред Бицокове, о књизи су говорили и књижевница Весна Ђукановић и Радован Влаховић, директор и оснивач Банатског културног центра из Новог Милошева, у чијем издању се збирка и појавила.

– „Светлост бачена у очи“ симболизује нова искуства и нова сазнања о животу. У својим песмама бавим се филозофијом живота, у дескриптивним песмама описујем свој родни крај, стално се враћам мотивима природе, водим се и егзистенцијалним темама, питањима садашњости и стварности, има и филозофских песама. Моја поезија је пуна слика и те слике сугестивно делују на читаоце – објаснила је ауторка.

Јелена Милошев запослена је у основној школи у Падеју као професор српског језика и књижевности. Поред поезије, свој уметнички пут проналази и у писању прозе и у сликарству.