Предавање о Црњанском, борцу и меланхолику, у Народној библиотеци

Поводом 130 година од рођења једног од најзначајнијих српских књижевника, Милоша Црњанског, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ своју монографску студију представила је др Горана Раичевић, професорка на новосадском Филозофском факултету. Плод њеног десетогодишњег истраживања је капитално дело „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“, написано на 767 страна, за које је добила Награду „Лаза Костић” Новосадског сајма, Награду Задужбине Николаја Тимченка у Лесковцу и Награду „Никола Милошевић” Радио Београда 2 за најбољу књигу из области филозофије, естетике и теорије књижевности и уметности.

Изучавање Црњанског професорке Раичевић почело је са њеном докторском дисертацијом „Природа и значај есејистике Милоша Црњанског“. Каже да наслов студије садржи појмове који одређују његов карактер, али и личност.

– У њему је, у младости, било тог агона, борбености, жеље да се кроз уметност учини велика промена у свету, поготову у његовом народу који је увек волео, а са друге стране били су и ти периоди меланхолије који су наступали после фаза борбености, и те авангардистичке тежње да уметност иде испред света и да га води. Сам Црњански је говорио да је његов живот упропастио његову литературу, да је живео несрећно. Десило се да је, после Другог светског рата, провео четврт века у добровољном изгнанству у Лондону. Није веровао да ће се то њему догодити, да ће доспети до Лондона, а не да ће тамо провести трећину животног века. Из идеолошких разлога плашио се да се врати у послератну Југославију, али је тамо схватио, лежећи „хладан као на пепелу клада“, како је написао у „Ламенту над Београдом“, да песник не може да живи ван своје домовине и без својих читалаца – каже професорка Раичевић.

Иако после рата скоро десет година није могао ништа да напише, покушавао је да пише на енглеском, да пласира неке романе, да их прилагоди за енглеску публику, међутим то није ишло. Можда је узрок томе била репутација коју је имао у Енглеској у којој није био идеолошки подобан, мада то није имало никакве везе са његовим политичким опредељењем, објашњава ауторка.

– Био је веома необичан човек и није волео да се сврстава на неку страну и тако је, можда, на себе навлачио гнев и несимпатију других људи. Десило се да је у Лондону животарио са својом супругом и да се, од 1956 године, када су у Југославији поново објављени његови романи „Дневник о Чарнојевићу“ и „Сеобе“,  он буди и да поново пише. Тада настају његова позна велика дела и романи: Друга књига сеоба“, „Код Хиперборејаца“, „Роман о Лондону“, „Ламент над Београдом“, бисери наше књижевности. То је један од ретких случајева позне инспирације. Кад поредимо, по обиму, колико је створио у старости са оним што је стварао као млад човек, ова касна дела увелико премашују младалачка – наводи проф. Раичевић и додаје да је, у ствари, хтела да покаже да не можемо да разумемо дела неког писца ако не знамо његов живот.

Црњански је скоро сва своја дела написао у аутобиографском „кључу“, ако изузмемо историјске романе, мада и у њима препознајемо „човека Црњанског“, каже ауторка.

– Када је у Паризу, 1921. године, видео тај весели, радосни Запад, био је скоро увређен јер су ти људи задовољни и певају по улицама, а његов тужни народ после Првог светског рата живи бедно, сиромашно, као и његови Руси, које је исто тако волео – био је велики панслависта – а тамо се догађала и револуција и велики грађански рат. То осећање препознајемо у Вуку Исаковичу који са својим јадним људима из Славонско-подунавског пука путује на Рајну да би се борио за туђе интересе ко зна зашто. Долази у Аустрију и види богатa села у којима се окрећу јагањци и прасићи и сви певају, и он је исто тако увређен када види разлику између туђег весеља и своје домаће туге. Увек сам говорила да је део инспирације Црњанског као песника, као писца, био у томе да усрећи свој народ, не да буде срећан само он сам, него да то буде читав његов народ – закључује професорка Раичевић.

Монографска студија „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“ изашла је 2021. године у издању „Академске књиге“ из Новог Сада. Њено вечерашње представљање у склопу обележавања 130 година од рођења великог писца (26. октобар) у Народној библиотеци било је изузетно добро посећено.

(ВИДЕО) Посета министра културе Николe Селаковића: Значајна средства за „Теру“ и Музеј

Министар културе Никола Селаковић у оквиру посете Кикинди потписао је уговоре о конкурсном финансирању са...

Don`t copy text!