Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležava prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana, u narodu poznatijeg kao Sveti Stevan Letnji ili Stevan Vetroviti. Za razliku od zimskog praznika posvećenog ovom svetitelju, koji se slavi 9. januara, letnji dan ima poseban značaj, naročito među onima koji žive u skladu s prirodom.

U narodnom predanju, Sveti Stefan Letnji poštuje se kao zaštitnik od vetrova. Veruje se da vetar koji dune na ovaj dan može doneti nesreću, oduvati seno, slamu, pa čak i izazvati bolesti. Zato se na ovaj dan vetar izbegava i ne gleda u pravcu odakle duva, a mnogi izbegavaju radove na poljima i u štalama.

Na dan Svetog Stefana Letnjeg, mnoge porodice se pridržavaju običaja koji se prenose s kolena na koleno. U nekim krajevima se ne iznosi ništa iz kuće, ne premešta seno ni slama, a deca se uče da poštuju vetar kao silu koju ne treba izazivati. Mnogi veruju da, ukoliko se ovaj dan obeleži s poštovanjem, Stevan Vetroviti će čuvati kuću i imanje tokom cele godine.