Pravoslavni vernici 2. avgusta obeležavaju Svetog Proroka Iliju. Ilindan je obeležen crvenim slovom, a u narodu je poznat i kao Ilija Gromovnik.
Na ovaj dan organizuju se vašari u mnogim gradovima i selima, a Sveti Ilija inače spada u najpoštovanije svetitelje među Srbima i to rame uz rame sa Svetim Nikolom i Svetim Đorđem.
Proslavljanje Svetog Ilije ukorenjeno je duboko u tradiciju srpskog naroda. Ono što je za Slovene bio Perun – to je za Srbe Sveti Ilija. Stari Srbi su prelaskom u hrišćanstvo mnoge osobine svog boga Peruna koji je, inače, upravljao munjama i gromovima, preneli na Svetog Iliju.
Prema predanju, Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Kad na Svetog Iliju pucaju gromovi, narod veruje da to svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Takođe, kako narod kaže, treba dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Sveti Ilija Gromovnik pada u najsušnije i najtoplije doba godine. Veruje se da Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša, a gde će padati kiša. Zbog toga se smatra da na Svetog Iliju ne treba raditi u polju, niti ulaziti u vinograde kako se ne bi navukao gnev svetitelja. Od davnina čuva se izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“, što znači da se od danas vreme menja i da više neće biti vrelih dana.
Na ikonama se Sveti Ilija predstavlja kako na vatrenim kolima ide na nebo. Prikazuje se još i kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.
