Ако је у праву Светислав Басара кад каже да на једној страни имамо политичке партије суперхиковског типа, које отимају од сиротиње, дају богаташима и узимају провизију – те су по правилу на десници – а на другој пак страни имамо партије добричина – те су по правилу на левици – које отимају богатима, дају сиротињи и које такође узимају провизију – онда Душана Бајатовића не би требало хапсити!

Човек је са левице, из СПС, и отимао је онолико од „Србијагаса“, али још није стигао да подели сиротињи. Дајте му шансу…

Хоће се рећи да је наша левица спора – тридесет година траје, а још није прешла на извршење другог дела своје мисије. Граби и гомила богатство, али народ никако да види вајду од тога!

Шалу на страну, али дужина временског периода у којем ова странка функционише као паразит – живи на телу домаћина и храни се његовим соковима – намеће питање: како је то могуће?

Кажу да је одговор у „коалиционом потенцијалу“, па да видимо како то функционише…

Партију која је у током последње деценије 20. века била господар живота и смрти није, како се очекивало, Петог октобра замео ветар… Под руководством Ивице Дачића, само се три године правила мртва, да би потом измилела испод камена и закачила се за ДСС, пружајући јој мањинску подршку. Кад је томе дошло време, паразит је нашао свежији организам – 2008. прескочио је на леђа ДС, а четири године касније на СНС. Нико осим Бориса Тадића није био изненађен…

Могло им се. На изборима су освајали таман толико гласова да на свадби буду кумови, великодушно се мирећи са чињеницом да никада више неће искусити задовољство које припада младожењи. Сад се види и зашто – драже и од се*са су им паре.

Човеку се просто заврти у глави од сума које је мажњавао Душан Бајатовић, једна од перјаница којима се кити СПС! Месечна плата од 35.000 евра! На рачуну у Сингапуру 120 милиона евра!

Десетине афера од којих је свака тешка десетине милиона евра, а држава била оштећена…

Списак пријатеља који као да је из фељтона „Ко је ко у подземљу Србије“! Душан Бајатовић је био међу првих десет политичара који су се доводили у везу с нарко-картелом Дарка Шарића, а кроз његов именик, посредно или непосредно, прошли су Сретен Јоцић звани Јоца Амстердам, њујоршки дон Бошко Радоњић, Љубиша Буха Чуме…

Он онакав, па тако и толико! Шта би тек било да му пристају одела и да је научио да закопчава кошуљу испод грла?

Мада, неће бити ни да је ствар само у елеганцији. Онај Игор Брауновић, други капиталац из СПС чије су махинације откривене, за Бајатовића је манекен а опет – није му ни пришао. Срубио је „Србијашуме“ као лисна ваш, али се није издигао изнад јајарског муљања са јавним набавкама и рачунима! Наравно, дигао је милионе, али нема ту стила – уосталом, шта рећи о човеку који је проневерним новцем направио кафану под именом „Монте Карло на Дрини“? Човек се не сналази у правом Монте Карлу, можда због језика, или зато што нема проје и јагњетине са ражња, па је направио српску верзију. Такорећи родољуб!

Али, шта је најзанимљивије…

И поред свих разоткривених лоповлука ове двојице, СПС и даље озбиљно рачуна на њих. На листи за предстојеће парламентарне изборе Душан Бајатовић је на једанаестом месту, а Брауновић на деветнаестом… што значи да сигурно улазе у Скупштину ако се буде гласало као до сада.

Па да гласамо онда, можда коначно, као посланици са левице, почну да украдено деле сиротињи…

А и њима лепо: имаће посланички имунитет.