По српском обичајном календару, Божић се слави три дана, а празнични период обухвата и Туциндан и Бадњи дан. Туциндан, који пада два дана пред Божић, дан је када се коље и припрема печеница. Некада се животиња најпре тукла сољу, па отуда и назив празника.

У градовима се месо углавном купује, док се на селу прасе или јагње бира и храни раније, а понегде се кољу и ћурка, гуска или кокош. Печеница, односно „божићњар“, пече се на Бадњи дан, а једе на Божић као прва мрсна храна после шест недеља поста.

Тог дана припрема се брашно за мешење, зрневље жита, мења се слама у живинским гнездима и набављају се суве шљиве, смокве, ораси, новчићи и бомбоне које се на Бадње вече расипају по слами у кући, да их деца покупе.

По веровању, на Туциндан се ништа не износи из куће да не би „одлазило“ током године, али је пожељно вратити све дугове. Такође, децу не треба тући, јер се верује да би иначе била неваљала и болешљива. Период од Туциндана до Божића испуњен је бројним обичајима који се разликују од краја до краја.