„Стара и ретка књига у библиотеци Историјског архива“ назив је вечерас отворене изложбе у овој установи. Од 4.700 књига у библиотеци Архива изложене су 42 најстарије и најзанимљивије, каже в. д. директор Архива, Срђан Сивчев.
– Ово су највредније старе књиге које чувамо. Најстарије је дело из 1811. године, „Јестесловије“ („Природопис“) архимандрита Павла Кенгелца, једног од првих богослова у српском народу. То је и прво дело из биологије, уопште из природних наука и ми смо урадили и његов репринт са преводом на српски. Изложено је још једно његово дело, „Всемираго свјатисловја“ („Повесница светских догађаја“). Имамо и дела из 19. века на латинском, немачком, мађарском, славеносрпском и на енглеском језику, углавном из историографије, архивистике, етнологије, географије. Веома су интересантне и читаве едиције атласа и енциклопедија на мађарском језику, које су излазиле у Будимпешти између 1860. и 1870 – изјавио је Сивчев.
Најстарија књига која се чува у Историјском архиву заправо је Матична књига, тачније Домовни потокол за Тиса Сент Миклош, данашње Остојићево, која је почела да се води давне 1747. године.
На поставци у холу Историјског архива, посетиоци ће имати прилику да прелистају и два ратна албума из Првог светског рата – на српском и на француском језику у којима су, са великим бројем фотографија, описане ратне операције српске војске и свих чланица Антанте.
Права посластица је и каталог Љеваонице жељеза и темпера „Бон“ која је овде радила и пре Другог светског рата. У каталогу из 1938. приказана је широка палета производа ове фабрике.
У припреми изложбе, поред Сивчева, учествовао је и Никола Радосавчев, координатор дигиталних процеса у Архиву. Већина изложених књига је у витринама, али су многе и доступне за прелиставање. У Архиву кажу да њихову ризницу углавном чине поклони и купљене књиге, али да је, за нека дела, остала мистерија како су стигла до њих.
– Имамо, рецимо, збирку поема и прича британског песника и политичара Едварда Булвера Литона, штампану на енглеском у Лајпцигу 1842. године – каже Сивчев. – Књига је била део личне библиотеке грофа Карла Малдегема који је столовао, имао каштел у данашњем Nовом Kнежевцу, за коју није познато како је стигла у Архив, и она је изложена за посетиоце.
У име локалне самоуправе отварању је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.
– Ова изложба нам показује колико је Историјски архив важан за град, како би се прошлост сачувала, јер и сви документи који се данас чувају служиће будућим генерацијама да сагледају своју прошлост. Као заједница треба да радимо на приближавању архивске библиотеке суграђанима и Архив у томе има нашу пуну подршку- изјавила је Мицковска.
Изложба раритета међу старим издањима биће отворена две седмице, радним данима од 8 до 13 сати.
