Осми март, Међународни дан жена, настао је као дан борбе за женска људска права, односно за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.

Идеја се појавила почетком 20. века, у доба брзе индустријализације, која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Један од најважнијих организовале су 8. марта 1857. године жене запослене у индустрији одеће и текстила у Њујорку. Најпознатији протест био је 1908, када је 15 хиљада жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно време, боље плате и демократско право гласа и за жене.

Први пут званично национални Дан жена обележен је 28. фебруара 1909. у САД након декларације Социјалистичке странке Америке. Прва Међународна конференција жена у Копенхагену, у организацији Социјалистичке Интернационале, организована је 1910.

Инспирисана америчком акцијом, немачка левичарка Луиз Циц предложила је организовање Међународног дана жена. Немачка феминисткиња и левичарка Клара Цеткин преузела је иницијативу спровођења идеје у дело. Предлог је прихваћен и установљен је Међународни дан жена са стратегијом промовисања једнаких права, укључујући и демократско право гласа за жене.

Следеће године је Међународни дан жена обележен у Аустрији, Немачкој, Данској и Швајцарској, уз многе демонстрације феминисткиња широм Европе. Жене су тражиле да им се омогући право да гласају и да имају право да обављају јавну функцију, а биле против дискриминације на основу пола приликом запошљавања. На почетку Првог светског рата жене широм Европе одржавале су антиратне демонстрације за мир.

Обележавање Међународног дана жена 1914. године у Немачкој било је посвећено женском праву на гласање, које нису освојиле до 1918. године. У Лондону је 8. марта 1914. године одржан марш као подршка женском праву гласа.

Након бољшевичке револуције, бољшевичка феминисткиња Александра Колонтај наговорила је Лењина да осми март постане државни празник. Празник је прихваћен и од стране касније насталих једнопартијских режима.

У многим државама овај празник је изгубио своју основу идеју – постао је прилика мушкарцима за исказивање љубави и поштовања према припадницама супротног пола, паралела Мајчином дану или Валентинову у западним државама. Тамо је, углавном, престао да се обележава у првој половини 20. века, јер је био повезиван са једнопартијским системом и бољшевичким комунизмом. Остао је државни празник у Русији, Белорусији, Украјини, Казахстану, Киргистану, Молдавији, Монголији, Таџикистану и другим земљама.