Od njive odnosno plastenika do trpeze dugačak je put tokom kojeg povrtari ulažu mnogo rada, truda i sredstava.
Đurica Jorgin, bavi se proizvodnjom povrća i ranog rasada. Ima 1.500 kvadrata plasteničke proizvodnje, i na otvorenom pod povrtarskim kulturama jutro i po zemlje. Asortiman je raznovrstan: paprika, paradajz, krastavac, kupus, karfiol, praziluk, patlidžan.
– Ove godine zadovoljni smo prinosom paprika. Bila su velika ulaganja, održavanje i postizanje prinosa je težak proces. Takođe, morate biti prisutni 24 sata- kaže Jorgin. Ovaj sugrađanin na konkurs grada namenjen podsticanju poljoprivredne proizvodnje, prijavio se za sisteme za navodnjavanje. Prošle godine je konkurisao za foliju za plastenik.
Povrtar Dragan Vukobrat ističe da bez navodnjavanja nema roda. Za sredstva za navodnjavanje je konkurisao kod grada, a za panele kod pokrajine.
– Solarni paneli su za navodnjavanje i za to najviše i koriste. To je 2,2 kilovata jačine, što je u početku bilo dovoljno ali je sad malo, treba pojačati na pet kilovata da bi mogle da rade pumpe i da navodnjavaju. Za sve što navodnjavamo, trošili smo hiljadu litara benzina. Paneli rade preko dana – kaže Vukobrat.
Gradonačelnik Mladen Bogdan koji je zajedno sa članom Gradskog veća Đorđem Tešinom posetio povrtare, ukazuje na dobru saradnju sa Udruženjem „Banatska lenija“.
– Svaka pomoć individualnim proizvođačima dobro dođe. Sa Udruženjem „Banatska lenija“ imamo dobru saradnju, želimo da je nastavimo i unapredimo. Takođe, da pomognemo proširenja plasmana i njihovo predstavljanje na tržištima. Na terenu vidimo da ovakva proizvodnja zahteva naporan trud, rad, zalaganje, kao i značajna sredstva za ulaganje. Zbog toga im je značajna podrška grada ili pokrajine i republike, što su nam i potvrdili- dodaje Bogdan.
Nikola Filipović, predsednik Upravnog odbora Udruženja „Banatska lenija” ukazuje da su suša i vremenske nepogode redukovale proizvodnju na otvorenom.
– Svaka godina je specifična, jedne godine je dobra paprika i lubenica, a druge kupus i celer. Poljoprivrednici to dobro znaju i jedino što im preostaje je da se prilagođavaju situaciji, ako proizvodnju vode na otvorenom polju. Tržište određuje šta će da proizvode, oni imaju dovoljno iskustva, ali nedostaju nam količine kako bismo robu mogli da plasiramo van teritorije Kikinde. Potrebne su za to finansije, a ne samo želja, volja i rad. Iskoristio bih priliku i da lokalne proizvođače pozovem da se jave na konkurse koji su u toku- rekao je Filipović. Dodaje da značajna sredstva daju republika i pokrajina, te da će proizvođači sami proceniti šta im je potrebno.
ZA 13 MERA 13 MILIONA DINARA
Član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu Đorđe Tešin ukazuje da osluškuju potrebe proizvođača i sa njima intenzivno komuniciraju kako bi dobili povratne informacije kojim merama lokalna samouprava da subvencioniše proizvođače.
– U toku godine kreiramo mere, predlažemo ih resornom Ministarstvu i onda nakon dobijene saglasnosti ih sprovodimo u delo. Na terenu vidimo da mere daju efekte. Nastojimo da opredelimo što optimalnija sredstva, ove godine je to 13 miliona dinara za 13 mera. Najviše sredstava smo opredelili – 4,7 miliona za podsticanje mladih proizvođača, kao početna pomoć u formiranju gazdinstva i razvoj već postojećih. Istakao bih i važnost osiguranja useva, tu smo opredelili milion i 300.000 dinara, a svakako značajan podsticaj u uslovima suša i klimatskih promena je mera za navodnjavanje. Predvideli smo i različite podsticaje namenjene stočarskoj proizvodnji – ističe Tešin.
Konkursi su otvoreni do 31. oktobra ili do utroška sredstava.
POTREBNA ULAGANJA I PREDAN RAD
Na pitanje zbog čega se mladi retko odlučuju da se bave povrtarskom proizvodnjom, Đurica Jorgin odgovara:
– Potrebna su početna ulaganja od više hiljada evra, opremanje plastenika, pa rasadni materijal. To su prilično veliki iznosi. Nemoguće je krenuti od nule. I treba raditi. Danas omladina nije navikla da radi, možda su to teške reči, ali u plastenicima je neophodan naporan rad. Ujutru se rano ustaje, uveče kasno legne. Supruga i ja radimo sami, a sin je otvorio svoje gazdinstvo, njegovo opredeljenje je stočarstvo. Konkurisao je i on za sredstva od lokalne samouprave, kako bi nabavio kosačicu- navodi ovaj povrtar.
Nikola Filipović ocenjuje da bi bilo da imamo srednju poljoprivrednu školu.
– Time bismo mlade više uključili, jer od povrtarstva može lepo da se živi, ali treba vremena, znanja i truda- ocenjuje Filipović.