U Galeriji Nova Narodnog muzeja otvorena je izložba „24 sata u Kikindi osamdesetih godina XX veka“. Postavka obrađuje period od 1980. do 1989. godine kroz 24 fiktivna događaja u toku jednog dana, raspoređenih po satnici na digitalnim satovima. Likovi su izmišljeni, ali svaka priča oslanja se na stvarne događaje, predmete, zgrade, društvene prilike i uspomene. Postavku je osmislio i realizovao kustoski tim Narodnog muzeja.

– Izložba počinje u 00:45, rođenjem jedne Monike, čime počinje i priča o novoj bolnici – navodi direktorka Narodnog muzeja Lidija Milašinović. – Po tom principu funkcioniše cela izložba – u tri sata te noći jedna porodica je, u svom „opelu kockici“ krenula na more i mi se, na taj način, bavimo Livnicom i fabrikom IDA, fabričkim odmaralištima. Slede i neke ne tako lepe teme kao što su nestašice i šverc, imamo jedan deo koji se bavi ekonomijom, ali i sećanje na polufinale Kupa Maršala Tita, kada je Kikinda izgubila od „Dinama“ u Zagrebu. „Događaji“ se završavaju posle 11 sati uveče u diskoteci „Akvarel“ iz koje imamo i snimak. Mislim da je ovo dobar način da se proputuje kroz Kikindu osamdesetih za 24 sata. Sigurna sam da će građani pažljivo čitati ovu izložbu, zato što osamdesete imaju i dobre i loše strane i zato što su devedesete „zamaskirale“ njihovu pravu sliku. Za mnoge od nas one nisu bile tako davno, jako ih se dobro sećamo, ali, dok smo se bavili ovom temom, ispostavilo se da naša sećanja ne odgovaraju sasvim stvarnoj situaciji. Mi ne možemo i ne želimo da menjamo sećanja, i ne treba, ali smatramo da ona zaslužuju realan okvir, neki širi kontekst. Čini mi se da se dugo vrtimo u nekom začaranom krugu i da zato ova izložba može da bude neobična i provokativna.

Srž postavke čine priče, fotografije, dokumenta, predmeti iz zbirki muzeja i privatnih arhiva. Posetioci mogu videti originalne predmete, radio-aparate, komade nameštaja iz tipičnih dnevnih soba i kuhinja, kasetofone.

Prikazan je i arhivski materijal o podizanju nove bolnice čija je izgradnja sa i opremanjem, umesto planiranih 40 miliona, koštala 207 miliona dinara, a čak 70 odsto novca obezbeđeno je iz mesnog samodoprinosa. Tu je i priča o puštanju u rad otvorenih bazena kod Hale „Jezero“ na kojima je bilo i po 2.400 kupača dnevno, zabavnih sadržaja i noćnog kupanja. Zaposleni su tada dobijali besplatne legitimacije za ulazak.

Posebna pažnja posvećena je industriji – Fabrika IDA Livnice željeza i tempera „Kikinda“ otvorena je 1980. godine i zaposlila hiljadu radnika. Najveće interesovanje kupaca bilo je za „kadet de“ od 1.200 kubika sa dvoje vrata. Dve godine kasnije IDA je tržištu ponudila 4.650 „Opelovih“ vozila.

Bila je to uspešna decenija i za Industrijsko poljoprivredno preduzeće (IPP) „Banat“, Složenu organizaciju udruženog rada koja je svoje Organizacije udruženog rada (OUR-e) imala u gradu i u svakom selu u opštini, što je i ilustrovano televizijskom emisijom.

Izložba govori i o popularnim imenima toga doba – Maja, Milica, Aleksandar, Zoran, i o tome da je, u toj deceniji, u Kikindi, broj rođenih bio dva puta veći od broja umrlih.

U arhitektonskom smislu, osamdesete su donele prepoznatljiv izgled trga, u želji da se grad „uljudi“, i izgradnju hotela „Narvik“ čiji su arhitektura i enterijer „gostima dočaravati banatski ambijent i ukazivati na to da je Kikinda grad pšenice, keramike i metala“.

Godine 1982. otvorena je Robna kuća „Butik“ sa pet odeljenja, pored već postojeće Robne kuće „Beograd“ koja je postojala od 1970. godine. Šinobus na relaciji Kikinda-Žombolj saobraćao je dva puta dnevno. Najavljen je i šesti simpozijum „Tera“, a tu je i izveštaj sa „Dana ludaje“ – najteži plod imao je 99 kilograma.

Mladi su večeri provodili u diskotekama: „Delfin“, „Maja“, „Akvarel“, „Kameleon“, diskoteci u Domu omladine, „Paunu“ i „Lunu“. Najpopularniji kafići bili su „Desetka“,  „Tref“ i „Roki“, ispred kojih su, tokom leta, bile ogromne gužve.

U Domu omladine, otvorenom 1985. godine, u sali u kojoj je bila diskoteka za oko 500 posetilaca, povodom praznika – Dana mladosti i Dana republike, organizovane su Gitarijade pod nazivom „Ki rok liga“. Bilo je to zlatno doba kikindskog rokenrola.

A tu su i sportske priče na plakatima – marta 1980. godine Nogometni klub „Istra“ iz Pule i OFK „Kikinda“, sastali su se na utakmici Druge savezne lige na „Gradskom stadionu u Narodnom vrtu“. Ulazak za ložu koštao je 50 dinara.

Mnoštvo eksponata iz ove decenije, i konkretnih priča sa već zaboravljenim podacima zadržaće svakog posetioca dugo u Galeriji Nova jer će, oni koji je pamte, ali i oni koji ih nisu proživeli, moći da se prisete ili saznaju mnogo toga. Ovi prvi će se sećati sa nostalgijom i setom, drugima će biti zanimljivo i, verujemo, pomalo čudno. A sve će ih u rikverc povesti na ulazu parkirana savršena „kadet kockica“ bele boje sa crvenim sedištima.

Postavka će biti otvorena do 11. avgusta.

S. V. O.