Норвешки писац и историчар, познат као човек који је спасао Грачаницу, у посети Кикинди

У посети Кикинди боравио је Кнут Фловик Торесен, норвешки писац и историчар из Арендала, места поред Нарвика, који је такође и бивши официр норвешких оружаних снага. У наш град  довело га је  снимање документарног филма о „Крвавом путу“ и српско-норвешким односима у продукцији портала „Војводина уживо“.  За њега и сараднике који раде на поменутом филму пријем је уприличио градоначелник Младен Богдан.

-Посета Кикинди за мене је веома важна. Дуже од 20 година бавим се истраживањем заробљеника из Другог светског рата који су са Балкана послати у логоре у Норвешку. Сматрам да је време да се фокусирамо на оне који су били жртве из другог угла. У филму ћемо говорити о српским заробљеницима што је другачије у односу на раније јер су увек заробљеници били Југословени или партизани. Чињеница је да су у логоре у највећем проценту одлазили Срби и наш фокус је на причи зашто су ухапшени и послати у Норвешку у логоре где је њих 80 одсто умирало у страшним условима што је више него у Аушвицу. Све су то били етнички Срби и логори у Норвешкој били су последња инстанца геноцида над српским народом -истакао је Кнут Фловик Торесен који је најзначајнији норвешки историчар који се бави „Крвавим путем“ изграђеним радом интернираних Срба.

Александар Гајић, историчар и истраживач, уједно је и сарадник на овом пројекту.

-Са овим филмом нагласиће се национална припадност заробљеника послатих у логоре, што до сада није урађено. Срби са читаве територије некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца доживели су немилу судбину и о том делу историје нико није говорио – напоменуо је Гајић.

Градоначелник Богдан захвалио је госту из Норвешке који жели више да сазна о Кикинђанима послатим у логоре у Норвешкој, као и за све што је у претходном периоду урадио за српски народ.

-Све више постоји тежња да се уради ревизија историје, да се од жртава праве злочинци и обрнуто, стога је важно да истина изађе на видело. Део документарног филма биће посвећен суграђанима страдалим на северу Норвешке, а уједно ће помоћи да се о Кикинди више сазна. На нама је да ниједна жртва не буде заборављена – навео је Младен Богдан.

Документарни филм је пројекат портала „Војводина уживо”, финансиран од стране Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Вања Ђукић са портала „Војводина уживо“ додао да је на самом почетку снимања филма упознао Кнута који им је понудио сарадњу.

-Филм „Крвави пут“ је подсетник на оно то се десило, али и да испричамо приче које нису добро испричане – рекао је Ђукић.

Пријему су присуствовали и Душан Попесков, председник Скупштине града, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника и Маријана Мирков, чланица Градског већа.

Гост из Норвешке обишао је знаменитости Кикинде, као и Парк пријатељства „Нарвик“ који је подигнут у знак пријатељства два братска града.

-Ускоро ћу се вратити и тада ћу ступити у контакт са рођацима заробљеника који су послати у логор Бејсфорд. Жеља ми је да сазнам породичну историју тих људи, како бих наставио свој рад – додао је Кнут Фловик Торесен.

 

Човек који је спасао Грачаницу

Кнут Фловик Торесен познат је и као „човек који је спасао Грачаницу“ пошто је током погрома на Косову 2004. године, као командант норвешког КФОР-а, успео да сачува манастир Грачаницу од уништења од стране албанских нападача. За своју храброст и одважност награђен је златном медаљом за храброст „Милош Обилић“ коју му је уручио председник Републике Србије Александар Вучић.

А.Ђ.

 

 

 

(ВИДЕО) Кикинда дочекала пролеће уз Сајам цвећа: Од мушкатли до егзотичне „четке за флашу“

Градски трг данас је процветао и замирисао захваљујући шаренилу понуда расадника из Кикинде и околних...

(ВИДЕО) При крају реконструкција свлачионица у КСЦ „Језеро“: Како напредују радови уверио се и градоначелник Богдан

Комплетна реконструкција свлачионица за дворанске спортове у Културно-спортском центру „Језеро“ је у самом финишу. У...

(ВИДЕО) Сећање на дане бомбардовања: Да се не заборави

Ваздушни напади НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије почели су 24. марта 1999....

Don`t copy text!