Nemanju Jakšića (38) iz Kosovske Mitrovice u četvorodnevnu posetu Kikindi dovela je košarka. Prijateljstvo trenera Košarkaškog kluba „Centar“ sa sugrađaninom Dejanom Pudarom koji je na čelu kikindskog sportskog centra „Jezero“, dovelo je do saradnje dva kluba i ispisalo novu stranicu kikindskog sporta.

Sa Jakšićem smo razgovarali o košarci, ali i o životu Srba na Kosovu koji je sve teži i neizvesniji.

-Naš klub ceo decembar nije radio jer su bile barikade. Naravno, solidarisali smo se sa narodom koji je na takav način, opravdano, iskazao revolt zbog hapšenja, upadanja kosovskih policajaca, priadnika ROSU. Sva naša deca se plaše. Mi nismo navikli da gledamo oružane formacije Albanaca na severu, to bode oči običnom građaninu, a da ne pričam o deci. Strah je u svima nama. Mi smo sa albanskom stranom dvadeset godina bili u nekoj vrsti statusa kvo i nismo mnogo komunicirali, ali verujte da su oni samo čekali trenutak kada će da upadnu na sever kako bi naplatili sve ono što misle- priča Jakšić za Kikindski.

U Kosovskoj Mitrovici živi sa suprugom koja je iz Prizrena i čija je porodica raseljena. Upoznali su se tokom studiranja. Danas su roditelji dvoje dece- devetogodišnjeg sina i tromesečne bebe. U Mitrovici žive i njegova majka, brat…U gradu u kom je rođen, školovao se, zasnovao porodicu, zaposlio se, pokrenuo školicu košarke koja okuplja više od storinu dece- želi i da ostane.

– Do skoro, verujte da nisam razmišljao o odlasku. Ali sada, kada se sve ovo izdešavalo, dođe do toga da sedneš i razmišljaš. Nije radila škola, nemamo treninge… Ali onda proradi inat, pa nećemo to tako lako da dozvolimo- iskren je Jakšić.

Podseća da je situacija do 2008. bila drugačija. Krenuo je i talas povratka u Mitrovicu. Ali dileme sada nema. Prištinu ne zanima dogovor niti saradnja, a očigledno da im je međunarodna zajednica tutor, kaže.

-Zamislite samo paradoks. Dolaskom kosovskih policajaca na sever, KFOR se postavlja kao da štiti te albanske policajce od naroda. Teško nam je, politiku živimo. Lično nisam izvadio dokumenta takozvanog Kosova, živim samo sa srpskom ličnom kartom, ali svojim autom ne mogu preko mosta, ne mogu da vozim za enklavu. Vozim na KM table. Moje lično mišljenje je da uzimanjem kosovskog dokumenta, dajem legitimitet svemu tome što oni rade. Ne znam kako bih postupio kada bi mi to bilo neophodno zarad porodice, pitanja života i smrti, ne znam kako bih postupio…Ne mogu da osuđujem onoga ko je uzeo. Ljudi koji žive južno od Ibra su ljudi koji su u specifičnoj situaciji. Kosovo se ne brani za jedan dan, to je proces i ako hoćemo da ga odbranimo moramo da budemo spremni možda i na takav korak- kaže Jakšić. Ne krije da su ga pojedini potezi Beograda iznenadili.

-Običan čovek mora da gleda u Beograd. Lično nisam očekivao da će Beograd stati iza odluke ljudi da izađu iz institucija, jer tu je međunarodna zajednica, obaveze prema partnerima, ali je stao. Sad na barikadama Srbi su bili spremni da ih svojim životima brane, jer ta barikada im je predstavljala otklon od kosovskih policajaca, ROSU policajaca. Sad su počeli da prave punkt na Bistrici, to je između Banjske i Leposavića, u samom centru sredine gde žive Srbi. Oni bez pardona sa dugim cevima prave punkt na kome, kažu, kontrolišu saobraćaj, a ponašaju se bahato. Srbi dole razumeju i položaj Beograda i većinskog dela Srbije, ali morate da shvatite i običnog čoveka tamo koji kad izađe iz zgrade vidi naoružanog Albanca koji nikada nije bio tu. Rodom sam iz Zubinog potoka, moji su preci odatle. Iznad mog sela Jasenovika letos su napravili bazu i strateški izabrali poziciju sa koje mogu da upadnu, hapse, maltetiraju narod. Oni su tu napravili bazu, a nikada tu, čak ni okupator 1941. nije imao bazu. Probili su put preko šume, spojili sa Gazivodom. Tu je narod izuzetno zabrinut. Ipak,  živim i radim sa ljudima koji su spremni da istraju- u dahu izgovara Jakšić.

Prenosi nam da je veoma ponosan na svoje prijatelje u Srpskom centru Beč koji nesebično pomažu, posebno stanovnike enklava na Kosovu.

-Rodila nam se ideja da u svim sredinama gde žive Srbi na Kosovu osnujemo školice košarke. Takođe, i školicu engleskog i radionicu sportskog novinarstva. Želimo da pokrenemo sportski portal da deca mogu da čitaju o svojim aktivnostima i uspesima. U Srpskom centru Beč su moji prijatelji, pojedini su studirali u Kosovskoj Mitrovici i žele da pomognu. Verujte, oni su plakali dva dana na Kosovu, pogotovo u enklavama. Velika je razlika između severa i juga. Sva pomoć je išla preko naše crkve i Patrijaršije i stigla do onih kojima je najpotrebnija. Stipendiraju dvadesetak đaka u enklavama, pomogli su školi u Cevnici u nabavci opreme, jednoj porodici da renovira kuću…- ističe Jakšić.

Oduševljeni Kikindom

Četvrdeset četvoro dece iz Kosovske Mitrovice, Zvečana i Zubinog Potoka boravilo je u našem gradu od 9. do 13. januara. Dva kluba prijateljstvo su ozvaničila poveljom o bratimljenju, uz namere da se, ukoliko bude moguće, organizuje i uzvratna poseta kikindskih košarkaša.

Školica prerasla u klub

Jakšić radi u banci Poštanska štedionica. Kao dugodišnji košarkaš, pre tri godine pokrenuo je školicu košarke. Pre godinu dana prerasla je klub „Centar“  koji danas broji 110 članova i ima tri takmičarske selekcije. Ljubav prema ovom sportu nasledio je i njegov sin (9).