Сви хитови yu рок и поп сцене осамдесетих и деведесетих година одјекују вечерас из дворишта Курије у које су привукли велики број Кикинђана. Многи од њих стигли су са децом, и унуцима. И све их је у нека добра, стара времена вратио двадесеттрогодишњи суграђанин Лука Момчилов, познати ди-џеј, који се за овај програм, каже, посебно припремао.

– Прво сам, на основу свог досадашњег искуства, издвојио највеће хитове, на Youtub-у сам тражио песме са највише прегледа, и причао сам са родитељима, баком и деком, и пријатељима, и тако сам направио најбољу листу за вечерас. Моји фаворити су „Два динара, друже“ и „Кад ходаш“, од „Рибље чорбе“, и то ћу, наравно, пуштати вечерас – рекао је Лука који је, много пре 21 сата, за када је било заказано вече „YU Rock носталгије“, почео добрим звуком да привлачи Кикинђане.

Један од њих, Вања Пишкин, задовољан је, каже, што је понуђен овакав програм.

– Свиђа ми се, Кикинда није мали град, има доста младих који би радо дошли на овакве догађаје. Волим и ову музику, мада смо ми слушали „Шедоус“, „Битлсе“, „Енималсе“, ту врсту музике.

Далибор Стојановић је на вече „добрих, старих ствари“ стигао са сином у наручју.

– У питању је тај бит који се много променио од деведесетих до сад – тврди Далибор. – Те деведесете никада неће бити заборављене, по многим стварима, па и по музици.

Док Далибор неће заборавити последњу деценију прошлог века, југоносталгичари ће увек у срцу носити мало старију музику своје младости.

– Увек сам носталгична кад чујем овакву музику, „Бијело дугме“, „Плави оркестар“, Чолу. Сетим се одмах и наше Микинице и Ђорђа Марјановића, који никада неће бити заборављен – рекла је Аница Спасић.

У име организатора „Кикиндског лета“, Туристичке организације, позив да испрате и наредне догађаје, све до краја августа, упутила је Татјана Вуковић која нам је признала да је њен фаворит била и остала Викторија.

Без обзира на то да ли, у сјајној атмосфери у дворишту Курије, одјекују звуци песама Оливера Мандића, „Фосила“, „Дивљих јагода“, групе „Леб и сол“, „Зане“ или неког другог извођача из времена када је квалитетне музике било на претек, и упркос генерацијским разликама присутних и томе што се неких извођача нисмо сетили из прве, музика, ритам или бит који враћа у младост донели су сјајно расположење. Ако постоји терапија музиком, ово вече „YU Rock носталгије“, више је него лековито. Програм ће трајати до један сат иза поноћи, још увек има времена за повратак лепих, заборављених, емоција и да неком, можда, кажете онај рефрен из хита „Нових фосила“.

С. В. О.