Суграђанин Ненад Ердељан младић је за пример. Са 25 година постао је доктор медицине, а студије, једног од најтежих факултета, завршио је у року, за шест година. Београдски студент, овог јула, малтене, истог дана када се пре шест година уписао, успешно је одбранио дипломски рад и закорачио у стварни живот.

Ненад Ердељан Медицински факултет завршио је са просеком 9,53.  Како наводи са 18 година веома је незахвално донети одлуку чиме желиш да се бавиш остатак живота:

-Највише су ме привлачила знања из биологије и хемија, а пресудан тренутак за коначну одлуку био је тест професионалне оријентације на почетку четврте године средње школе. Поред тога што је потврдио моје интересовање за медицину, тај тест је препознао и моју јасну одлучност да помажем другима, дозу хуманости и спремност да се посветим људима. Иако је неписано правило да студенти из Кикинде увек бирају Нови Сад, ја сам одлучио да упишем Медицински факултет у Београду јер сам  желео већи изазов и веровао сам да могу то да могу да му одговорима — што се на крају испоставило као потпуно тачно.

На студијама медицине најважније је добро се организовати и успешно ускладити изузетно напоран и обиман рад са приватним животом.

-Пут медицине јесте дуг, захтеван и препун изазова који од вас траже озбиљне жртве. Ипак, велика је заблуда да мора да се учи  24 сата дневно и да живот у потпуности стаје; уз добитну комбинацију континуираног учења током целе године, добре самодисциплине и неопходне пауза за кафе, изласке и хобије, успех је и те како остварив. Што се тиче самог просека, поред пуке посвећености, сналажљивости па и неизбежне дозе среће на испитима, преломна тачка у мом студирању били су клинички предмети од четврте године надаље. Главни рецепт за висок просек на крају се своди на темељност — да се сваком предмету, волели га или не, приступи озбиљно, уз паметно коришћење свих расположивих ресурса.

Након шест година, Ненад је задовољан стеченим знањем, али и лекцијама које су превазилазиле уџбенике. Савет за све који се одлуче за медицину јесте да што пре схвате да све зависи искључиво од њих самих. Наводи да кључ успеха лежи у практичној настави одласку на дежурства и проналажењу асистента или професора који је вољан да вас усмери.

-Из личног искуства бих свима топло препоручио живот у студентском дому — то су незаборавне године, непроцењива пријатељства, дружења и искуства која се памте за цео живот. С друге стране, када је реч о друштвеном животу, можда сам очекивао више дружења, на крају сам изузетно срећан јер сам остао окружен оним правим људима, мојим најбољим пријатељима, колегама и будућим лекарима. Са великим радовањем и нестрпљењем очекујем да заједно започнемо стаж и постанемо стабилан ослонац лекарске професије у Србији – каже Ненад.

Стажирање ће ускоро да започне на Универзитетском клиничком центру Србије у Београду.

-Жеља ми је да тај период искористим максимално и да део стажа искомбинујем са радом на Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. Надам се прилици у оквиру програма за запошљавање најбољих дипломаца, где бих са својим просеком конкурисао за жељену специјализацију. Што се тиче самог усмерења, двоумим се између интерне медицине и педијатрије, док би моје уже области интересовања биле хематологија или ендокринологија.

А.Ђ.