Danas se obeležava Međunarodni dan zaštite od buke, a cilj ovog dana jeste podizanje svesti o njenom štetnom uticaju na zdravlje ljudi. Najviši nivo buke beleži se u velikim gradovima. Ona nije samo neprijatna, već može izazvati i zdravstvene probleme, a ovaj dan je prilika da se skrene pažnja na potrebu za planiranjem urbanih sredina, sa manje buke i većom zaštitom građana.

-Na teritoriji grada dva puta godišnje meri se buka na deset mernih mesta. Isto tako buka se meri po dva puta godišnje i u mesnim zajednicama, a svako selo ponaosob je jedno merno mesto – saznajemo od dr Sanje Brusin Beloš, specijalista higijene i načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje. – Kontinuirani monitoring buke u Kikindi obavlja se od 2003. godine. Merenje komunalne buke pokazalo je da je njen izvor najčešće frekvencija saobraćaja. Unazad nekoliko godina, kao najbučnija lokacija u gradu, izdvojila se zona kod Opšte bolnice.

Za prekomernu bučnost kriva je frekvencija saobraćaja, jer se Bolnica nalazi u vrlo prometnoj ulici Đure Jakšića kojom osim putničkih automobile, saobraćaju i autobusi i teretna vozila. Ovakva situacija nije od juče, već traje godinama

Buka deluje kao stresor koji podiže puls i aktivira nervni sistem, a dugotrajna izloženost  uzrokuje povišen krvni pritisak, glavobolju, nesanicu, pa i trajna oštećenja sluha. Ona nije više rezervisana samo za ulice, buka je sve zastupljenija u stanovima, zbog čega predstavlja ozbiljan zdravstveni i komunalni problem.

-Mere koje bi mogle da se preduzmu i da smanje buku su veoma skupe. Najčešće je to izmeštanje saobraćaja, kao i postavljanje sono barijera. U odnosu na veće gradove u Kikindi je nivo buke znatno manji – precizirala je naša sagovornica.

Međunarodni dan zaštite od buke obeležava se svake godine 20. aprila. Važan je radi podizanja svesti o važnosti tišeg i zdravijeg okruženja za život. Ljudi se podstiču da smanje nivo buke u svakodnevnim aktivnostima i da koriste zaštitu za sluh kada je to potrebno.

A.Đ.