Praznik rada obeležava se 1. maja u znak sećanja na ovaj datum 1886. godine kada su stotine hiljada američkih radnika izašli na ulice Čikaga da bi zahtevali osmočasovno radno vreme.
Prva dva dana protesta protekla su mirno, međutim, trećeg maja policija je ubila četiri člana sindikata, a povređenih je bilo mnogo. Grupa anarhista, predvođena Avgustom Spajsom i Albertom Parsonsom, pozvala je radnike da se naoružaju i zakazala, za sledeći dan, demonstracije na Trgu Hejmarket.
Ovoga puta došlo je samo oko tri hiljade demonstranata. Pred kraj preotesta, pod nerazjašnjenim okolnostima, neko je bacio bombu (veruje se da je to bio policijski agent, provokator) koja je ubila sedam radnika i ranila 67 policajaca.
Gradske i državne vlasti uhapsile su osam anarhista, optužile ih za ubistvo i osudile na smrt. Četvorica, uključujući Parsonsa i Spajsa, pogubljeni su 11. novembra 1887. godine.
Svi osuđeni zagovarali su oružanu borbu i nasilje kao revolucionarne metode, ali nisu pronađeni i dokazi da je iko od njih bacio bombu. Dok je Parsonova pogrebna povorka prolazila gradom, 250.000 ljudi postrojilo se duž ulica Čikaga kako bi izrazili svoju posramljenost ovim velikim sudskim promašajem i svoju solidarnost sa nepravedno pogubljenim radnicima.
Na Prvom kongresu Druge internacionale, dve godine kasnije, 1889. godine, odlučeno je da je Prvi maj zajednički praznik svih zemalja, na kojima radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost.
U čitavom svetu taj dan se do danas obeležava u spomen mučenicima sa trga Hejmarket. Praznik je, u našoj zemlji, prvi put obeležen 1893. godine velikim protestnim skupovima u Beogradu.
