Пре три деценије, уобичајени радни дан на глинокопу фабрике „Тоза Марковић“ донео је необично откриће које ће постати незаобилазна атракција и један од симбола нашег града.

Дубоко под земљом, на око 21 метар дубине, септембра 1996. године откривен је готово комплетан скелет огромног праисторијског сурлаша. Било је то једно од најзначајнијих палеонтолошких открића на овим просторима – мамут, који ће убрзо добити име Кика.

Стручњаци су утврдили да је реч о женки степског мамута, чији је скелет очуван са готово 90 одсто коштане масе. Била је висока око 4,7 метара, дугачка око седам метара, са кљовама дужине око 3,5 метара, а њена тежина процењена је на око седам тона.

Посебно је занимљива прича о њеном животу. Према анализама стручњака, мамутица је у тренутку угинућа имала око 64 године, а на костима су уочене дегенеративне промене које указују на здравствене тегобе својствене позним годинама. Облик карлице потврдио је да је реч о женки.

После сложених процеса ископавања, реконструкције и конзервације, Кика је постала део сталне поставке кикиндског Народног музеја. Њен скелет данас је најзначајнији музејски експонат, док је реплика постављена у дворишту музеја.

Од открића до данас, Кика је постала је заштитни знак града и туристичка атракција. У њену част, организује се и „Мамутфест“, манифестација која кроз радионице, изложбе, предавања и бројне програме приближава најмлађима свет праисторије.

Џиновска праисторијска животиња је прославила Кикинду и данас је многима баш она једна од првих асоцијација на наш град и његове знаменитости.