Pored toga što slika, drži kreativnu radionicu u Kulturnom centru, naša sagovornica je i humanitarac i volonter Crvenog krsta
Iz rodne Mačvanske Mitrovice Ljiljanu Bogosavljev studije su najpre odvele u Novi Sad, gde je upoznala svog budućeg supruga, Kikinđanina Sinišu, koji je isto bio student. Ljubav je planula i Ljiljana je odlučila da nakon izvesnog vremena svije svoje porodično gnezdo u našem gradu. Uz supruga, koji joj je uvek bio velika podrška, veoma je ponosna na dva sina. Danas, kad su oni samostalni ljudi, sa završenim fakultetima i lepim poslovima u Novom Sadu, Ljiljana ima vremena da se više posveti svojim davnašnjim ljubavima – slikarstvu i drugim likovnim umetnostima. I u tome ima puno uspeha.
Najnovije priznanje za njene kreativne domete desilo se nedavno, na obeležavanju četiri decenije Kulturnog centra Kikinda, kada je ova naša sugrađanka ponela laskavu titulu „Viteza Kulturnog centra“. Nije to došlo slučajno, jer ona već deceniju i po drži stvaralačku radionicu u ovoj ustanovi kulture.
– Kreativna radionica „Čarolija mašte” postoji već 14 godina. Sve je to počelo takoreći slučajno. Kad su mi deca odrasla i osamostalila se, pa sam imala malo više slobodnog vremena, najpre sam krenula da izrađujem slike od cepkanog plastelina koje su vrlo atraktivno izgledale. Slike su bile zapažene i pozvali su me jednom prilikom na neki ovdašnji umetnički kamp, gde je moje slike videla Tanja Nožica, tada direktorka Kulturnog centra. Ona se oduševila i tom prilikom me pozvala da počnem da držim kreativne radionice u Kulturnom centru. I to uspešno traje, evo, već deceniju i po.
– Najčešće su nam radionice subotom i ja se za svaku pripremam kao da je prvi put, radim vrlo temeljno i sa odgovornošću. Trenutno imamo 12 polaznika i pravimo ukrasne predmete od reciklažnog papira ili nekih drugih lako nabavljivih materijala. Učesnici radionice su deca osnovnoškolskog uzrasta i trudimo se da negujemo lepe vrednosti i osećaj zajedništva. Zanimljivo je da su članovi te radionice, koju smo nazvali „Čarolija mašte” uglavnom devojčice, a dečaci se pomalo snebivaju da nam se pridruže. Nadam se da će se ta praksa promeniti, jer kreativnost nema rodni predznak- priča Ljiljana u razgovoru za “Komunu”.
Pored ove preokupacije, od pre nekoliko godina učestvuje i u slikarskoj radionici, koju takođe u Kulturnom centru drži slikarka Smiljana Šalgo.
– Izgradila sam svoj samostalni likovni izraz i desi se da posmatrači na nekoj grupnoj izložbi prepoznaju, između mnoštva drugih, koji je moj rad – dodaje naša sagovornica.
Prošle godine je Ljiljana imala i samostalnu izložbu radova u tehnici akril. Napominje i da joj posebno zadovoljstvo pričinjava pomenuta saradnja sa Smiljanom Šalgo, s obzirom da su i bliske prijateljice. Ljiljana ima reči hvale ne samo za Smiljanu, nego i Tanju Nožicu, kao i za sadašnjeg rukovodioca Kulturnog centra Marka Markovljeva. Uvek imaju sluha za sve kreativne ideje.
Pored nabrojanog, naša sagovornica je i veliki humanitarac. Volonter je Crvenog krsta skoro 17 godina, a deceniju i po dvaput sedmično aktivna učesnica programa „Briga o starima”.
– U pitanju su lica starija od 65 godina koja nisu instutucionalno zbrinuta, i koja su sa nižim nivoom socijalne sigurnosti. Moja koleginica Eržebet Cucić kao zdravstveni radnik i ja dolazimo im u kućne posete. Eržebet im meri fizičke parametre zdravlja, šećer i pritisak, a ja im pružam psihosocijalnu podršku. Često su u pitanju samačka domaćinstva i korisnici narodnih kuhinja i mi im pružamo ono što oni ne mogu da ostvare putem drugih organizacija, a to je da ne budu društveno izopšteni. Važno je da te starije osobe ostanu što duže u svom okruženju kao i da ih motivišemo da što duže koriste vlastite fizičke i mentalne potencijale, jer time i produžavaju vlastiti život.
PRIZNANJE JE MOTIVACIJA
– Prijatno sam se iznenadila ovim skorašnjim priznanjem „Vitez Kulturnog centra” i veoma sam im zahvalna što su prepoznali moj rad – kaže Ljiljana. Razgovorom s ovom kreativnom i svestranom osobom uverili smo se da će je ova nagrada još više motivisati u daljem radu.
N. Savić