Јансену Анталу, Јозефу Круменахеру, као ни Ђули Прајсу, није пошло за руком да отворе први стални биоскоп у Великој Кикинди. Тадашња градска власт није им дала зелено светло.

У оштрој конкуренцији, истакнута земљорадничка породица Лисул успела је да добије дозволу за рад и отвори први биоскоп у граду. „Ураније” је почела са приказивањем филмова 1911. године. Други стални биоскоп отворен је већ наредне године. Понуде су претходно стигле од Милана Табаковића, грађевинског инжењера и архитекте из Арада и Молнар Кароља и Артура Ревеса, произвођача и трговаца електронском опремом.

Кроз узбудљив историјат биоскопског живота у Кикинди водимо вас у овој емисији „Лепе вароши”, у којој нам је саговорник Срђан Сивчев, историчар и аутор две књиге о биоскопима и филмском животу у нашем граду.

Овај пројекат је суфинансиран из буџета Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.