Код споменика на Симићевом салашу данас је обележена 84. годишњица страдања већине припадника Великокикиндског партизанског одреда. Комеморативном скупу присуствовали су чланови Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова (СУБНОР), Ветерани Посебних јединица полиције, председник Скупштине града Душан Попесков са сарадницима и чланови Одреда извиђача „Прока С. Плави“.

Како је подсетио Саво Орељ, председник градског СУБНОР-а, на данашњи дан, пре тачно 84 године, вођена је крвава борба у којој је страдало 17 Кикинђана.

– Подизањем устанка у Србији, 7. јула, дат је сигнал свима који су били спремни да пруже отпор окупатору. Већ 28. јула, двадесетдвојица Кикинђана формирају партизански одред на локацији код Ливнице. За команданта је изабран Угљеша Терзин, а за политичког комесара Рада Трнић Попа. У наредним данима успешно су извели две диверзије – једну на Симићевом салашу, другу на железничком чворишту према Новом Милошеву – казао је Орељ.

Због боље локације и већих шанси за безбедност, одред се премешта на Симићев салаш. Домаћини, Ника Симић са сином и неколико помоћних радника, прихватају борце и обезбеђују им храну и уточиште. Ипак, међу становништвом било је и оних који су сарађивали са окупатором. Немачка полиција добија дојаву да су уочени људи у униформама, а касније им додатно помажу признања двојице заробљених чланова Одреда, једног курира и једног члана Комунистичке партије из Покрајине задуженог за омладину. Они су на путу према Кикинди ухапшени и мучени, и на крају су одали локацију на којој се налазе њихови саборци.

У раним јутарњим сатима, на данашњи дан, преко 350 немачких војника извршило је напад на Симићев салаш. У жестокој борби страдало је 11 бораца. Убијена су и четири војника Вермахта, а више их је рањено.

У том тренутку, заменик команданта био је са групом бораца недалеко од салаша, на обуци. Када су чули пуцњаву, вратили су се и успели да прихвате преживеле саборце. Немци су већ упали на салаш, и митраљеским рафалима покосили кукурузишта и конопљу у којима су се партизани крили. Погинули су бачени у заједничку гробницу.

Из освете, Немци су стрељали Лазара Симића, сина домаћина, као и петорицу помоћних радника који су помагали Одреду. На месту данашњег споменика налази се седамнаест обележја – за погинуле борце и стрељане цивиле.

– Главнина малобројног одреда је уништена. Преживели су се касније прикључили Мокринском одреду, који је заједно са Кумановачким и другим одредима убрзо формирао Севернобанатски партизански одред – истакао је Орељ.

У знак сећања и поштовања према храбрим Кикинђанима који су се усудили да пруже отпор фашистичком окупатору, на спомен-обележје су положени венци.

С. В. О.