Prvi zapisi o postojanju organizovanog lova na našem terenu datiraju iz davne 1875. godine, a od 1922. godine postoji Lovačko udruženje „Kikinda“ koje do danas radi u kontinuitetu. Mladen Banjac, predsednik udruženja napominje da gazduju sa 30.000 hektara i imaju 160 članova.

-Udruženje je u proteklom periodu dobilo oko milion dinara od države. Sve što dajemo za članarine višestruko se vrati, a sredstva koristimo za nabavku materijalno-tehničkih sredstava i za nabavku fazana – napominje naš sagovornik. – Mladi se sve manje interesuju za lov, a razlog tome su zakonske barijere koje nije lako premostiti. Ipak, možemo da se pohvalimo da ćemo ove godine formirati damski klub. Imamo četiri mlade dame koje su se učlanile u naše udruženje.

Hajka na svinju obavljena je na potesu Mlake koja spada u industrijsko lovište.

-Odstrel divlje svinje je važan kako bi zaštitili domaće životinje po selima i naseljenim mestima zbog eventualne pojave svinjske kuge. Graničimo se sa Rumunijom i visoko rizično smo područje kada je reč o divljim svinjama koje su i prenosioci svinjske kuge. Redovno organizujemo hajke kako bi ih sveli na biološki minimum – naveo je Banjac.

Gojko Grubor, član je LU „Kikinda“ više od četiri decenije.

-Lov je posebna draž. Ostvaruje se veza sa prirodom, gaji se ljubav prema životinjama, naročito prema psima. Pored navedenih razlog tu je i porodična tradicija pošto se moj deda bavio lovom – istakao je Grubor.

Kikindsko lovište nekada je bilo poznato po lovu na zeca i srneću divljač.

-U protekle dve godine populacija zečeva je u porastu, ali je došlo do pada srneće divljači. Na to je uticalo više faktora. Upravo u naš region strani lovci dolaze da love trofejnu srneću divljač, a srndaća je sve manje u čitavoj Vojvodini. Prošle godine otkriveno je 25 srna uginulih od posledica izazvanih trovanjem glodara u ataru. Toliko smo mi uspeli da nađemo i to na potesu prema Banatskoj Topoli i Banatskom Velikom Selu – dodao je Mladen Banjac.

FAZANERIJA

Lovačko udruženje „Kikinda“ ima volijeru kapaciteta pet hiljada jedinki. Svake godine ubacuje se oko dve hiljade fazana. Neophodno je i oko dve tone hrane da se oni nahrane. Deo se koristi u samoj volijeri, a deo u ataru kada se fazani puštaju. Prošle godine udruženje je dobilo 400.000 dinara za nabavku odraslih fazana od 16 nedelja.
Pretprošle godine nabavljene su i poljske jarebice i sada ih je impozantan broj. Ona je autohtona vrsta i trajno je zaštićena.

A.Đ.