Sugrađanka Zorica Vujić Bajin poeziju piše od rane mladosti. Mladalačke stihove zamenile su pesme sećanja i nostalgičnih nota. Sve protkane ljubavlju, kaže autorka.

– Pesme su o mom devojaštvu, o gradu, o mom suprugu. Bili smo petnaestogodišnjaci kada se rodila ljubav. Sve je to u mojim stihovima. Njima poručujem ljudima da budu fleksibilniji, da gledaju na život i sa malo vedrine jer živimo u surovim vremenima. Inače, sve što želimo uvek možemo da stavimo na papir jer tako niko ništa ne može da nam ospori – kaže pesnikinja.

Zorica je penzionisani službenik Gradske, tada Opštinske uprave. Iako njen opus broji više od trista pesama, u književni prvenac pod nazivom „Kikindske jeseni“ stalo je tek osamdesetak. Najviše je, kaže, pisala u vreme pandemije.

– Uvek sam želela da ostavim neki trag, da sutra, kada me ne bude, moji unučići mogu da imaju knjigu svoje bake. To me je kompletiralo kao ličnost. Negde sam prolitala da uspešna žena treba da rodi dete, da zasadi drvo i da napiše knjigu. Sada sam sve to ispunila.

U prvoj zbirci Zorice Vujić je i pesma koju je napisala sa svojim suprugom povodom manifestacije „Dva pera u jednom dahu“ koju organizuje Klub ljubitelja knjige Majdan u Kostolcu. Upravo je ovaj klub, čiji je Zorica član, i izdao zbirku.

Prvu promociju, u rodnom gradu, upriličio je, u maju, Klub književnika „Duško Trifunović“. Pre nego što objavi još jedan deo pesničkog opusa, Zorica ima želju da, upravo na jesen, održi još jedno predstavljanje, u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“.

Knjiga koja će vas vratiti u mladost, podsetiti vas na prvu ljubav i na vaše kikindske jeseni, nalazi se na policama knjižare „BIS“.