Na Izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti izabrano je 17 novih redovnih članova. Među njima je i Kikinđanin, doktor istorije umetnosti, Dragan Vojvodić. Takođe su izabrana i 22 nova dopisna člana i pet kandidata za inostrane članove. Ovaj naš nekadašnji sugrađanin se putem tajnog glasanja u sedištu SANU, našao među 17 odabranih redovnih članova, u konkurenciji 55 kandidata.
Dragan Vojvodić (1959) je istoričar umetnosti i redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U statusu dopisnog člana SANU bio je od 2018, a od prošlog četvrtka je dobio i najvišu titulu -status redovnog člana ove ugledne institucije.
– Činjenica da u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, kao krovnoj nacionalnoj stvaralačkoj insituciji, postoje dva stepena članstva, odnosno dopisni i redovni članovi, ukazuje na kretanje u njoj kao izraz stalnog pregnuća i napredovanja u naučnoj i umetničkoj delatnosti – kaže Vojvodić i dodaje: – Zato izbor za njenog redovnog člana doživljavam ne samo kao veliku čast, nego i priziv da nastavim s tim kretanjem u svom naučnom radu.
Vojvodić je osnovno i srednje obrazovanje stekao u našem gradu. U Beograd su ga odvele studije, a u našem glavnom gradu je nastavio karijeru, kao i postdiplomsko usavršavanje.
–Pošto sam rođen i odrastao u Kikindi, uvek se s ponosom setim da je vrata Akademije otvorio i među njene članove ušao još pre Drugog svetskog rata, jedan Kikinđanin, vizantolog Filaret Granić, i to u oblasti istorijskih nauka, kojima i moj rad pripada.
Kad je reč o dolascima naš grad, akademik Vojvodić konstatuje:
– Svoj rodni grad, u kojem živi moja sestra, mnogi rođaci i dragi prijatelji, nažalost, retko stignem da posetim, ali uspomene, iskustva i narav s kojima sam pošao iz njega, uvek me prate i čine neizbrisiv deo mog identiteta.
Vojvodić je svojevremeno bio član Komisije za istoriju vizantijske umetnosti pri Međunarodnom udruženju vizantijskih studija, potom upravnik Instituta za istoriju umetnosti u Beogradu. Objavio je mnoštvo stručnih i naučnih radova, a vrlo je popularna i njegova knjiga „Vizantijsko nasleđe“ koju je izdao Službeni glasnik.
Veliki je poznavalac i proučavalac srpske sakralne umetnosti i srednjovekovnog kulturnog nasleđa, naročito na Kosovu i Metohiji i njegov naučni i javni rad prepoznat je od institucija kao delo visoke naučne vrednosti. Bio je svojevremeno i urednik časopisa za srednjovekovnu umetnost „Zograf“, kao i vršilac mnogih drugih istaknutih naučnih funkcija.
Na istoj sednici na kojoj je Kikinđanin Dragan Vojvodić proglašen redovnim članom Srpske akademije nauka i umetnosti, među dopisnim članovima našla su se i neka od poznatih imena kulturnog, naučnog i javnog života naše zemlje – Vida Ognjenović, Drago Kekanović, Želimir Žilnik…
N. Savić
