Шведска, често слављена као узор социјалне правде, данас крије тамну статистику: према „Рäдда Барнен“, око 276.000 малишана, свако осмо дете одраста у сиромаштву, док инфлација, скупа храна и станарине гурају породице преко ивице, а социјална помоћ не прати реалне трошкове живота.

Главни узроци су раст инфлације, све скупља храна и рекордне цене становања. Породице са нестабилним приходима више не могу да саставе месец ни за основне трошкове. Многи родитељи одустају од својих потреба да би деца имала бар најнужније. Ипак, ни то често није довољно.

Посебно је тешко читати сведочанства деце. Нека признају да се претварају да „не желе на излет“, само да би сакрила да породица нема новца. Деца постају свесна финансијских проблема на начин који деца никада не би смела да разумеју. То је најтужнија и најболнија последица сиромаштва.

Систем социјалне подршке, не прати реалне трошкове живота. Ако помоћ не може да обезбеди храну, кирију и основне потребе детета, онда то није систем подршке, већ систем који очекује да људи преживљавају.

Поглед редакције портала Српски Угао

Можда је највећи проблем то што је све ово постало „нормално“. Друштво се навикло да постоји део деце који ћути, повлачи се и одраста са осећајем да тражи превише самим тим што постоји. Та неједнакост није настала преко ноћи, она се годинама скупљала између пропагираног идеала и стварног живота. И док се Шведска и даље представља као узор, можда је право питање колико вреди углед ако га не могу осетити они којима је најпотребнији, а то су деца која би требало да одрастају без терета који нису бирала.

Пише: Стефан Богдановић

Извор: Српски угао