Etno kuća „Torontal” u Ruskom Selu i ovog leta postala je mesto gde se tradicija prenosi na najlepši mogući način – kroz dečju igru, pesmu, druženje i stare zanate. Na tradicionalnom Etno-kampu održanom od 27. do 31. jula, okupilo se više od 110 dece iz Kikinde, okolnih opština, ali i Nemačke, Austrije, Mađarske i drugih evropskih zemalja, koja su tokom pet dana učila o kulturnom nasleđu svojih predaka i stvarala uspomene za ceo život.

Lepe utiske sa kampa prenosi desetogodišnji Niko Martonoši, koji živi u Nemačkoj. Njegovi roditelji potiču iz Ruskog Sela i Nove Crnje, pa raspust provodi kod bake i deke.

-Prvi put sam učestvovao na kampu, a sestra je već dolazila. Dopalo mi se baš sve, od radionica do druženja sa vršnjacima, zbog čega bih rado ponovo došao- kaže Niko.

Jedna od dugogodišnjih predavača, Marika Jonaš iz Nove Crnje, već dve decenije radi sa decom.

– Decu učimo tkanju, grnčariji i drugim starim zanatima, jer želimo da znanja koja su nekada bila deo svakodnevnog života ne padnu u zaborav. Najlepše je videti koliko ih to zanima i sa koliko entuzijazma rade – ističe Jonaš.

Predsednik Udruženja „Torontal”, Šandor Talpai, napominje da kamp ima mnogo širi značaj od samog učenja starih zanata.

– Izrada grnčarije, duborez, batik, pustovanje vune, vezivanje perlica, tkanje i drugi zanati samo su deo onoga što deca ovde uče. Podjednako je važno da negujemo mađarske narodne igre, pesme i običaje. Iako nas je, nažalost, sve manje, posebno pripadnika nacionalnih manjina, ove godine oborili smo rekord po broju učesnika. To nam pokazuje koliko roditelji žele da njihova deca sačuvaju vezu sa svojim poreklom – navodi Talpai.

Svake godine kamp okuplja brojne mališane koji žive u inostranstvu, a raspust provode u zavičaju svojih roditelja i baka i deka.

– Roditelji koji žive u inostranstvu planiraju godišnje odmore tako da deca mogu da dođu u Rusko Selo na kamp. To je prilika da steknu nova prijateljstva, nauče nešto o tradiciji i provedu vreme sa vršnjacima koji žive ovde – ističe Talpai.

Kamp je namenjen deci osnovnoškolskog uzrasta, a mnogi bivši učesnici danas se vraćaju kao volonteri i pomažu mlađima što potvrđuje da je ova manifestacija, održana 25. put, omiljeno mesto okupljanja, na kojem se tradicija prenosi sa generacije na generaciju, stvarajući lepe uspomene i brižno čuvajući identitet zajednice.