Историјат Старог језера: Две деценије од поновне реконструкције зелене оазе у ужем центру

009

Старо језеро или популарно – Штеванчева бара једина  је природна водена површина у нашем граду. Састоји се од 5,1 хектара површине и још средином 19. века планирано је да се бара исуши, међутим то никада није спроведено у дело. И током прошлог, 20. века, у више наврата донета је одлука да се простор исуши и урбано уреди за пливање и друге спортске активности. Како је језеро остатак некадашње речице Галадске, која је као огранак реке Мориш, протицала кроз Кикинду, ставови су били да се сачува.

Уређење простора започето је најпре 1932. године, а четири године касније од два јутра настало је језеро које је служило као резервоар за вишак воде, а зими је било омиљено клизалиште. Два артешка бунара ископана су 1940. и град је тако добио простор који ће користити као реку. По завршетку Другог светског рата језеро је продубљено и настављени су радови на његовом уређењу. Постављена је пумпа за одвод воде, а терен око језера насут је са око 30 центиметара изнад највишег забележеног нивоа воде.

 

Шездесетих година прошлог века Штеванчева бара је коначно уређена и добила је статус градског купалишта. У оквиру бетонске шкољке језера изграђен је пливачки базен олимпијских димензија и гледалиште са око хиљаду места. Купалиште је оивичено бетонским потпорним зидовима, док је дно остало природно муљевито. Неколико година касније, 1962, и дно је очишћено и постављен је тампонски слој шљунка. Годину дана касније језеро је почело да се користи као купалиште и било је омиљено стециште Кикинђана. Након великих поплава и промена у дотоку воде популарна Штеванчева бара изгубила је своју првобитну функцију.

За овај простор у неколико наврата рађена је урбанистичка документација на нивоу детаљног урбанистичког плана. Прва је урађена 1981, па је 1984. и 1985. године допуњена. После изградње тадашњег Спортског рекреативног центра „Језеро“ 1978. године који је имао отворене и затворене пливачке базене, простор Старог језера, почео је полако да замире.

Тако је било све до 2006. године када Старо језеро доживљава ревитализацију. У протеклих 20 година бројне су реконструкције и обнављања зелене оазе. Осим шкољке самог језера, уређени су и ободни канали. Зелене површине су зановљене и засађене су младице, а пошумљавање се обавља сваке године.

Пре две деценије преко пројекта РЕЦ, који је финансиран од стране шведске организације СИДА, започети су радови на оживљавању Старог језера. После 28 година, колико је простор био напуштен, плански је почео да се обогаћује. Организовано је више акција на партерном озелењавању и уређењу такозваног „новог дела“ Старог језера преко пројекта „Еколејкс“. Спортски центар и Старо језеро повезани су мостићем, постављен је урбани мобилијар, дечије игралиште, направљен је мост и пролаз у комплекс и из Семлачке улице, а све како би простор оживео. Штеванчева бара годинама уназад је место окупљања и уживања за све суграђане, где су омогућене разноврсне активности. Током претходних 20 година Старо језеро препознато је као идеалан и адекватан простор за различите активности и градске манифестације, школе у природи, едукације деце, а све у циљу заштите и очувања природних богатстава града.

Дискотека „Делфин“ је радила на простору Старог језера од 1977. до 1982. године. Култно место престало је са радом када је зграда у којој се налазила дискотека изгорела. Генерације педесетих, шездесетих, седамдесетих година прошлог века  сећају се овог места и радо препричавају доживљаје. Сваког лета дискотека поново оживи, на простору где се некада налазила.

На Старом језеру концерт је 2008. године одржао и легендарни Здравко Чолић. Вишесатни концерт који је окупио велики број гледалаца, остао забележен као један од најзначајнијих музичких догађаја на овој локацији.

Површина воденог огледала је 2,6 хектара, а површина самог језера је 1,3 хектара. Дужина ободних канала је 1.360 метара, а ширина од пет до 21 метра. Оживљавање комплекса допринело је промени микроклиме, јер је Кикинда град без реке, добијању новог простора за спорт, рекреацију и забаву и развоју туризма.

А.Ђ.