Како би се стекла права слика о стању културе на територији Града, из локалне самоуправе иницирана је системска анализа рада установа, институција, удружења, друштава, свих који производе и пласирају културне програме. Ово ће бити и тачка од које започиње израда Стратегије развоја културе Града Кикинде за период од 2023. до 2027. године.

О овом документу, приоритетима, кандидатури Кикинде за престоницу културе, али и о стању у овој области, за „Кикиндски портал“ говори Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

– То је плански и акциони документ који ће нам помоћи да искристалишемо програме који су у понуди, а такође и потребу за улагањем у инфраструктуру у овој области. Локална самоуправа није обавезна да има овакав документ, али је Стратегија најбољи начин да се издвоје добре ствари и уочи све што је потребно побољшати. Успоставиће се приоритети и знаћемо тачно где су потребне промене и улагања. Иако установе културе функционишу одлично, пријављују се на конкурсе, добијају знатна средства од министарстава и секретаријата, сматрамо да је сада добро време да видимо шта треба унапредити.

„Кикиндски портал“: За анализу стања у овој области ангажован је Завод за проучавање културног развитка. У протеклим седмицама стручњаци ове установе обавили су разговоре са фокус групама у установама и удружењима, директорима институција културе. Шта показују први резултати?

Валентина Мицковски: Највећи проблем је недостатак садржаја за тинејџере.  Такође су анкетирани грађани и, посебно, млади људи у граду и селима. Млади су рекли да им је потребно место на којем би могли да стварају, такође су изразили жељу за биоскопом и трудићемо се да им све то обезбедимо. Планирамо да  установимо место за младе на којем ће моћи да испоље своју креативност у свим областима културе и уметности, где ће моћи да стварају. Још увек немамо конкретно решење, али је чињеница да је то младима потребно да би остварили свој потенцијал и да би се осећали кориснима, да би се повезивали и имали осећај припадности, да ни не пожеле да оду у кладионицу или кафић. То је нешто што стварно недостаје овом граду. Препознато је и да сарадња између културних установа и образовних институција мора да се формализује, да се схвати озбиљније. Културни програми морају се прилагодити деци и школском програму. Уз то, најаве културних активности морају да се прилагоде комуникацији младих, а то је путем друштвених мрежа јер смо од њих чули да често нису обавештени о догађају. Све наше активности усмерене су ка томе да суграђани буду задовољни културном понудом Града, што значи да је програм усклађен са потребама и укусом публике. Стратегија развоја културе Града биће завршена до 31. јула и биће понуђена Скупштини на усвајање. Пре тога, грађани ће имати прилику да учествују у јавној расправи о овом документу у Градској управи.

„Кикиндски портал“: Кикинда ће конкурисати за Српску престоницу културе за 2025. годину. Који су наши адути и шта би нам то донело?

В. Мицковски: Поменута стратегија помоћи ће нам и приликом конкурисања за престоницу културе. Мислим да имамо чиме да се поносимо када је култура у питању јер свака од установа има одличну репутацију, како у АП Војводини тако и у Министарству. Имамо „Теру“, интернационално изврсно позиционирану уникатну установу. Народни музеј има пројекат за реконструкцију у један атрактиван и модеран простор, какав не постоји на ширем подручју, што би могло да заинтересује жири. Такође, Културни центар нуди нови инфраструктурни пројекат. Програми које ћемо понудити биће атрактивнији од постојећих. Верујемо да нам ова титула не би донела само оживљавање културног живота града и подизање културе на виши ниво, већ би се култура повезала и са осталим сферама друштва. Имаћемо бољу видљивост, маркетинг ће бити много лакши, верујем да би туризам процветао, а такође и сектор услуга, угоститељство, економија и инвестиције. Није неважно и да престоница културе добија знатна средства од министарства. Чак и ако не успемо у томе, имаћемо основ да се пријављујемо на конкурсе у држави и Европи.

„Кикиндски портал“: Како, као ресорна чланица Градског већа, оцењујете културни живот града и села?

В. Мицковски: У разговору са грађанима, у интервјуима у фокус-групама, установили смо да би било пожељно да будемо креативнији у промоцији културе у селима. Све културне установе треба да се приближе деци у селима, то ће бити у акционом плану. На пример, музеј би могао да одржава креативне радионице, позориште би могло да гостује у селима, а „Тера“ би могла да одржава радионице грнчарства или вајарства у малом – и да их упозна са оним што постоји у Кикинди. Уз то, било би пожељно да установе културе међусобно боље сарађују, као и да анализирамо рад удружења грађана. Такође сам за формалнију сарадњу између установа културе и образовних институција; схватили смо да нека деца никада нису посетила позориште, или пак „Теру“. Можда бисмо неке наставне програме могли да прилагодимо понуди неке од установа. Циљ је да свако дете зна шта Кикинда поседује, да сваке године бар једном оде у сваку од установа. Важно је то и за све грађане града и села јер сами смо најбољи амбасадори свог места.