Како портал Српски угао у свом тексту преноси : Док Срби углавном игноришу Хрватску и баве се сопственим пословима, хрватски медији, политичари и друштво не могу да преживе дан без помпезног урликања о „српској претњи“, „великосрпском хегемонизму“ и „непомиреним четницима“. Ова болесна, једнострана фикција није случајна – то је једини начин да хрватска држава одржи национално јединство и скрене пажњу са катастрофалних унутрашњих проблема: масовног исељавања младих, корупције која гута државу и економије која тоне упркос ЕУ милијардама.

Хрватски политичари редовно оживљавају ратну хистерију, оптужујући Србију за све своје неуспехе, док истовремено моле српске раднике да попуне рупе у привреди и српске туристе да напуне буџет. Медији у Загребу свакодневно бљују анти-српски отров, док у Београду хрватске теме једва да добију фусноту.

Посебно се истиче болесна опседнутост председником Александром Вучићем, Домогоја Маргетића бившег политичара, сада новинара познатог по бројним контраверзама, двпут осуђиваног од стране хашког трибунала. Фанатични анти-српски активиста који даноноћно шири отров по мрежама и медијима. Ови кругови не пропуштају прилику да пружају подршку домаћим издајницима и блокадерима, организујући лажне „радионице“ и „активистичке скупове“ под маском демократије, а заправо служећи као платформа за дестабилизацију Србије и промоцију страних интереса. Њихова сервилност према сваком покушају рушења стабилности у Београду открива право лице, није реч о принципима, већ о плаћеничкој мржњи која се храни из истих центара који финансирају распад српског друштва.

Ова асиметрија је поражавајућа: Хрватска не може да дефинише себе без Србије као вечног непријатеља – без тог фиксног „зла“ распала би се у сопственим контрадикцијама, неуспесима и лажима.

Док Срби гледају у будућност, хрватска држава је заробљена у ратовима, користећи мржњу као јефтин политички допинг за друштво које се распада.

Поглед редакције портала Српски Угао

Хрватска опсесија Србима је чиста патолошка зависност слабијег од јачег: без „српске опасности“ Загреб нема ни идентитет ни оправдање за сопствене пропасти. Док Србија ћути и напредује, хрвати вриште јер без мржње не би имали шта да понуде народу који бежи из земље. Ово није понос, већ срамотна слабост – друштво које постоји само кроз негацију другог, а не кроз сопствене успехе. Насупрот томе, Срби су алфа народ без комплекса, самоуверени, отворени према свету, воле све народе и све примају са гостопримством и достојанством, не трошећи енергију на вечиту мржњу или освете. Та снага долази из дубоког корена, не треба нам туђа сенка да бисмо знали ко смо и куда идемо.

Извор: Српски угао