Hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, dan Hristovog stradanja, kada je Isus osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude i spasenje sveta.

U svim pravoslavnim hramovima popodne se iznosi Plaštanica, koja simbolizuje platno u koje je Isus umotan nakon skidanja sa krsta i na njoj je prikazano Hristovo polaganje u grob.

Veliki petak je za hrišćane najtužniji dan kada se sećaju događaja koji su prethodili Hristovom raspeću. To je dan velike žalosti, ali i uvod i priprema za Vaskrs, koji je najveći hrišćanski praznik.

Pravoslavni vernici tog dana strogo poste provodeći dan samo na suvom hlebu i vodi, a mnogi i „jednoniče“, to jest ceo dan ništa ne jedu, niti piju, već tek uveče uzmu malo hleba i vode posle večernje službe.

U znak tuge i žalosti, na Veliki petak ne zvone crkvena zvona počev od bdenija na Veliki četvrtak, na bogosluženja poziva se drvenim klepetalima, nema liturgije već se ujutru čitaju „Carski časovi“.

Danas se farbaju  jaja što  spada u najstarije hrišćanske običaje i simbolizuje dan kada je Marija Magdalena došla u Rim da pripoveda jevanđelje.