Прва спортска игра којом су се бавиле и жене у Великој Кикинди појавила се 1923. године. Хазена је је била слична рукомету, а њена претеча била је игра још из старог Рима одакле су је Цезарове легије пренеле на север.
Хазена је нарочити процват доживела код словенских народа. После Првог светског рата, то је био омиљени женски спорт. У Кикинди је хазена настала међу првима у Војводини. Прву хазена екипу у нашем граду формирао је спортски клуб „Косово“, иако је настао доста касније од старијег кикиндског клуба „Србијa“. Јанош Орош је био председник секције, а Јoжеf Ригелмајер тренер.
У почетку је било веома тешко одржати довољан број спортисткиња у клубу јер су родитељи нерадо дозвољавали деци да се „разголићују“ у спортским дресовима. Још већи проблем је настајао када је требало повести девојке на неку утакмицу ван Кикинде. Било је неопходно много труда и вишедневно убеђивање да би се добио пристанак родитеља за путовање.
Публика је у почетку слабије прихватала нову игру која се испрва приказивала као предигра фудбалских утакмица. Тек касније, када је хазена узела маха у целој земљи и у нашем граду указала јој се велика пажња. Године 1924. у хазена секцији спортског клуба „Косово“ тренирало је 18 девојака узраста 16 и 17 година. Тренинзи су се обично одржавали на пољанама ван града, а утакмице су се играле на игралишту „Косова“ или „Србије“. Утакмице су убрзо прерасле у праве спортске атракције са 1.000 и више гледалаца. Хазенашице „Косова“ уврстиле су се у најбоље у Војводини.
Најзанимљивију утакмицу 1926. године одиграле су хазенашице Косова у Зрењанину. После веома оштре и огорчене борбе, домаћи Обилић је добио ову утакмицу резултатом 6:4. Зрењанински спортски извештач, поводом ове утакмице, пише: „Још никад нисам видео утакмицу која би се могла означити са мање фер него што је била ова. Узбуркане страсти кикиндских спортисткиња нису се стишале ни онда када су Обилићеве играчице изударане и са безбројним модрицама на лицу, леђима, рукама, остављале терен, бурно поздрављене од спортске публике која је искрено пљескала тој женској чети пуној пожртвовања«.
Квалитет хазене крајем 1928. године почео је приметно да опада. Неразумевање одговарајућих људи у самом друштву и све мање интересовање девојака за ову спортску игру довело је до прекида у раду секције, како у спортском друштву Косово, тако и у граду уопште.
