Фудбалер Ливерпула, Врбашанин, Милош Керкез посетио је ОФК Кикинду с оцем и пријатељима и на дар донео 50 фудбалских лопти. Иначе, у Београду је, индивидуално се спрема за нову сезону „Редса”, а више од лопти чланове млађих селекција ОФК Кикинде обрадовала је могућност разговора, фотографисања и узимања аутограма од младог аса с „Енфилда”.
Питали смо га најпре за Мундијал, већи број саиграча из Ливерпула наступио је у разним селекцијама, а неки су још увек тамо, чује ли се с њима?
– Наравно, чујемо се, све их пратим и подржавам. Холанђани, нажалост, нису далеко стигли, а жао ми је што је и Салах испао, али из тог сусрета Египта и Аргентине, даље је отишао Мекалистер.
Градски ривал Евертон недавно је напустио свој „Гудисон”, а дом Ливерпула „Енфилд”, још и више од ривалског стадиона, има митски статус. Шта би се догодило када би Твој клуб напустио стадион, Ливерпул би вероватно изгубио садашњу магију и како би то навијачи прихватили?
– Надам се да се то никада неће десити, јер „Енфилд” је чудесан стадион с посебном енергијом, Ливерпул ће још дуго бити у свом дому, а и ја у њему, после овог, барем још један уговор.
Сви ови клинци који су Те видели и уживо и сликали се, сањају пут до Ливерпула, али ако занемаримо оно класично „децо, верујте у снове”, колико си Ти имао одрицања на путу до „Енфилда”?
– Морају веровати у снове па онда у себе и то је најбитније, али изнад свега су: глава, рад и подршка породице. У свему су били уз мене: мама, тата, браћа… Без њих не бих био где сам тренутно.
На крају једносатног сусрета на Градском стадиону и председник севернобанатског клуба Жолт Гачка гостопримство је зачинио пригодним поклонима које је уручио Милошу Керкезу и његовом оцу, између осталог нашао се ту и црвени дрес ОФК Кикинде, сличан Ливерпуловом, а број на њему исти је – 6.

Д. П.