Nematerijalno nasleđe srpskog, rumunskog i mađarskog dela Banata zahvaljujući etno kampu ADZNM „Gusle“ ostaće sačuvano od zaborava. U naučno- istraživačkoj stanica muzičko-tradicionalnog folklora, koja traje 25 godina, ove godine je petnaestak studenata i učenika srednjih muzičkih škola. Pored druženja,  oni istražuju, uče o radu na terenu, stiču iskustva koja će primenjivati u radu i imaju veliki broj radionica.

Među njima je i Tara Matijaš iz Prijedora koja studira etnomuzikologiju u Banja Luci na Akademiji umetnosti:

-Prvi kamp na kom sam učestvovala  bio je 2024. godine i svaki, na kom sam bila, je drugačiji. Prvo učešće promenilo mi je vidike i probudio mi je želju da nastavim da se bavim ovim poslom. U Kikindi sam upoznala studente sa drugih univerziteta sa kojima delim slična interesovanja s obzirom na to da studiramo srodne nauke.

Marijana Kaloper, studentkinja VŠSSOV u Kikindi, smer vaspitač za tradicionalnu igru, dodaje da etno kamp pruža kvalitetno znanje.

-Tu je i terensko iskustvo koje nije često dostupno studentima, ali i prijateljstva koja traju. Tu su i profesori sa drugih fakulteta od kojih sam puno naučila. Učimo nove igre, pesme, upoznajemo se sa tradicijom i kulturom ovog kraja – dodala je Marijana.

– Pored vršnjaka Kamp pruža velike mogućnosti, a u kasnijem školovanju i radu dosta toga mogu da primenim – istakla je Mila.

Mentorka je dr Dragica Panić, šef katedre za etnomuzikologiju iz Banja Luke, dok su komentori Igor Popov, umetnički rukovodilac „Gusala“,  i Katarina Nikolić sa muzikološkog instituta Akademije umetnosti.

-Temelji koje smo postavili pokazali su se odlični i kamp je nadrastao sam sebe. Pored očuvanja tradicije, naš cilj bio je povezivanje studenata i akademija u čemu smo uspeli i sada se uključuju i druge zemlje. Pohvalila bih sve zaposlene u „Guslama“ koji već 25 godine predano rade i niko od nas, kada smo počinjali, nije očekivao da će se kamp ovoliko razviti i da će biti uzor sličnim kampovima u regionu. Studentima je značajan jer nauče metodološke osnove terenskog istraživanja. Ovaj predmet ne postoji na fakultetima, iako se o terenu puno priča.

Etno kamp okuplja veliki broj mladih ljudi, ali i umrežava visokoškolske institucije i akademije iz regiona koje se bave tradicionalnom muzikom i igrom.

Studentima je dostupan i bogat arhiv nastao tokom 25 godina, kao i legat dr Zlate Marjanović, a želja je da se prikupe i radovi i zaostavština Olivere Vasić i dr Selene Rakočević koje su bile utemeljivači i predavači na etno kampu.

Sutra (ponedeljak) u 20.30 sati u dvorištu Kurije biće organizovan završni koncert pevačke grupe etno kampa.

A.Đ.