Други дан Божића посвећен је Сабору пресвете Богородице, а у народним веровањима сабирању добрих дела и мирењу. Oбичај је да се тог дана одлази код пријатеља, кумова, комшија, дочекују се гости.
Назива се и Божји или Средњи дан, и проводи се свечано, у знаку солидарности, милосрђа, пријатељства.
Према веровању, ко вам се данас нађе на кућном прагу, никако га не треба да га вратити, него на најбољи начин угостити. У Војводини се по традицији прежу коњи, врани и бели.
Понегде се задржао обичај коледа. Група маскираних младића обилази куће, певају коледарске песме, желећи домаћинству здравље и напредак. У неким крајевима, млади у насељу, порти или на раскршћима играју у колу, док други на тркама, на окићеним коњима, „вијају“ Божић.
Православни верници Божић славе пуна три дана и сваки има своје име. Први дан најрадоснијег празника православаца је Божић, други је Божји дан, посвећен Богородици, а трећи Стевандан када се слави Свети архиђакон и првомученик Стефан, кога бројне породице празнују као крсну славу.
По обичајном календару, та три дана кућа се не чисти, поготово не метлом.
Празновање траје до малог Божића, односно 14. јануара. Не пости се до Крстовдана. При сусрету људи се поздрављају традиционалним божићним поздравом, рукују се и љубе.
