Тридесетпетогодишња Драгана Стеванов, месарка по занимању, осветлала је образ Кикинђанима на такмичењу у Новом Саду, на којем је освојила два трећа места – у категорији брзог мењања свећица и у прецизној/пажљивој вожњи аутомобила.

– Нисам се припремала, нисам ни знала то да радим. Једном су ми показали и пристала сам да се такмичим. Било је 12 учесника, мушкараца и жена у обема категоријама. Четири свећице заменила сам за нешто више од два минута. У пажљивој вожњи имала сам сувозача који је држао чашу пуну воде. Вози се одређена деоница, направи „ластин реп“ и врати на почетак, када се поново измери количина воде. Нисам очекивала овакав успех и јако сам срећна. Сад ми се свидело и намеравам поново да учествујем и да будем још боља – прича Драгана, иначе рођена у Санаду, и запослена у једном трговинском ланцу.

Са послом аутомеханичара Драгана има везе само утолико што је за аутомеханичара удата. Каже да је, пре овог надметања, једва и знала како свећице изгледају. Ипак, њена спремност да учи, смелост и спретност, донеле су јој чак две бронзе. Да је талентована признао јој је и супруг Урош Бурсаћ.

– Са нашим „кадетом сузом“ били смо на четвртом Лемијевом меморијалу- изложби олдтајмера посвећеној Милану Посавецу Лемију, једном од оснивача оваквих догађаја на нашим просторима – прича Драганин супруг, – Осим изложбе, скуп је имао и две такмичарске категорије за мушкарце. На позив организатора да се прикључе и присутне жене, наговорио сам Драгану да проба. Била је у конкуренцији са озбиљним аутомеханичарима, власницима фирми, а пре тога је можда, само видела како изгледају свећице. Данас је тешко наћи мушкарца механичара, а камоли жену, Били смо једини из Кикинде тамо. Поносан сам на њу.

Драгана и Урош редовно посећују изложбе олдтајмера и веома су поносни на своју „сузу“ из 1986. године, купљену у продавници Фабрике ИДА у Кикинди.

– „Суза“ је у мојој породици 20 година. Мој отац Бранко радио је у ауто-радионици у Ливници. Имам у плану да, следеће године овде организујем олдтајмер скуп на тему „ИДА Кикинда“, да представим како је то некада изгледало, од производње, куповине, до набавке делова. Имам подршку власника олдтајмера са свих страна.и покушаћемо да направимо лепо дружење. Али, како у нашем граду има доста старих аутомобила и других марки, могуће је да и њих придружимо – каже Урош.

Иначе, Драгана је техничар хортикултуре, али, каже, не воли цвеће. Када се запослила у трговини, свидео јој се рад на одељењу месаре, па је уписала и средњу месарску школу и завршила је уз рад.

Сада јој се, признаје, јако допада да мења свећице, па је, како ствари стоје, и Урош под ризиком да добије конкуренцију у кући.

– Од сада ја мењам свећице – смеје се Драгана – а научићу и остало, па могу да поправљам наш аутомобил.

Верујемо да ће тако и бити, као и да ће способна и одлучна Драгана научити и савладати све што замисли. И желимо јој сву срећу у томе.

С. В. О.