Симпатије многобројне публике освојила је учешћем у шоу програму „Никад није касно“. Пре пет година је победила у том музичком такмичењу. Њен глас и наступ лако су пронашли пут до срца бројних гледалаца и жирија, а све заједно освојила их је ставом, ведрином, непосредношћу и енергијом којом пркоси годинама. Деведесетпетогодишња Добрила Ивановска Чабрић своју животну причу преточила је у аутобиографију „На путу ка стотој“ коју је кикиндској публици представила у суботу увече у Градском удружењу пензионера.
„Живот није фер, али је добар“- цитат је из књиге који нам открива њен животни мото. Многе лековите савете о томе како прихватати живот и сваку ситуацију коју донесе добила је од свекрве, Рускиње, професорке математике која је доживела стоту. Непосредна и ведра, поделила је са нама утиске након промоције у Кикинди.
-Народ је срдачан и пун љубави. Осећала сам се предивно, као да сам добила крила и летела- каже.
На такмичење „Никад није касно“ пријавила се на наговор пријатељице.
-Претходно нисам гледала те емисије. Мој фах су забавна музика, џез, канцоне, романсе. Народни мелос, додуше, имам у себи, али у почетку нисам видела себе у томе- открива.
Музика и глума били су њена љубав одмалена, али мајка је желела да постане чиновник. Њен певачки таленат увидела је наставница соло певања, госпођа Конели, код које је у Скопљу похађала музички курс.
-Рекла је да ћу бити светски колоратурни сопран и поставила ми је глас. Међутим, мајка није дозволила да будем певачица. Са 17 година била сам на позоришној аудицији и почела да глумим у Скопљу, где сам остала наредних 11 година. После тога у Београду сам глумила у позоришту још седам година. Потом сам изабрала статус слободног уметника и певала сам по целом свету. Све сам то испричала у књизи- напомиње Добрила, која има двоје унучади, и у Италији двоје праунука.
Данас живи на релацији Скопље-Београд-Дорјан. Упитана о тајни дуговечности и виталности, открива свој рецепт:
-Током година сам организам тражи промене. Ако сам јела месо престала сам, хлеб такође, прешла сам на оно што организам тражи- воће, поврће, варива без меса, јаја, млеко, јогурт, чајеви, кафе врло ретко. И активност у свему. Мени и Дорјан пуно помаже. Та вода је лековита, топла, пуна антибиотика, пуна јода, ту је планина Беласица, ваздух је фантастичан, море је близу. Тамо сам од своје педесете године и то много значи, Осим тога, ја сам једноставна особа. Најнормалнији однос имам према свима. Волим људе и животиње подједнако, као и хумор- прича са осмехом Добрила Ивановска Чабрић.
Извор младости је у души, али и окружењу, јер каже, много времена проводи са младима, па у шали често напомиње да је њен број година, заправо, обрнут- 59.
Промоцијом књиге „На путу ка стотој“ завршена је Недеља жена, коју је Културни центар Кикинда организовао поводом Међународног дана жена.
