Дечак убица, који је 3. маја убио деветоро ђака и школског чувара у ОШ „Владислав Рибникар“ и даље се налази под специјалним третманом у београдској клиници. Он нема приступ телефону, лаптопу, новинама, радију или телевизији.
Ове мере су предузете како би се осигурало да је дечак убица потпуно изолован, те да је омогућен неопходан простор за психолошку анализу, пише Блиц. Отуђеност од спољног света неопходна је и у контексту (не)сагледавања одјека незапамћеног злочина у јавности, будући да се дечак убица у неколико наврата интересовао како је представљен у медијима, те изражавао увереност да је „популаран“.
– Нема захтеве, није питао ни за родитеље. Његова једина интересовања су када излази и какве су реакције на његов чин. Шта се догађа напољу и он очекује да је популаран. Његова очекивања су буквално да ће се окупити испод његовог прозора и скандирати му – рекао је извор, пише Блиц.
Под константним надзором полиције и лекара
Полиција и даље све време обезбеђује дечака убицу како не би повредио себе или неког другог. Изолован је од осталих пацијената, а дозвољен му је контакт само са медицинским особљем.
– Његово понашање до сада је било мирно. Није правио инциденте у болници, установи затвореног типа, у којој је тренутно изолован – каже извор.
Службено с њим разговарају само психијатри и психолози, чија је сврха анализирање структуре његове личности и психолошких особина. Циљ је да се дубоко разуме ментални склоп дечака убице и пронађе мотивација иза његових злочиначких поступака. Дечака убицу чека серија психолошких тестова и процена, које укључују различите методе анализе личности, како би стручњаци могли продрети дубоко у његов ум. Претпоставља се да дечак убица нема урођених физичких аномалија. Како се незванично сазнаје, дечак не показује кајање. Хладан је и смирен, није тражио да контактира с било ким, нити се интересује за родитеље.
Никакав геније, као што је навођено. Могуће је да су му због тога сметали остали у одељењу, јер је морао, примера ради, више труда да улаже како би достигао успех неке од својих жртви, или и да би задовољио родитеље који су од њега захтевали беспрекоран успех. Може се рећи да су га спартански васпитавали – каже извор.
Као потенцијални извор проблема се наводе и превелики захтеви амбициозних родитеља, јер је поред обавеза у елитној школи ишао и на бројне ваннаставне активности. Говорио је стране језике, ишао у школу глуме, музичку школу, тренирао спортове, побеђивао на градским такмичењима, био одликаш.
Изостанак важне компоненте личности – суперега
Стручњаци чврсто верују да дечак убица из неког разлога нема формирану важну компоненту личности, такозвани суперего. Када дете има правилно развијен суперего, оно осећа кривицу или анксиозност приликом кршења етичких стандарда постављених од свог суперега и има потребу да се искупи за учињене грешке. Код дечака убице ништа од тога не постоји.
Не осећа кривицу и, штавише, жељно ишчекује тренутак када ће бити пуштен са клинике, а умислио је да то треба да се догоди сваког тренутка. Не добија ни седативе јер је потпуно смирен. Нису му потребни! Због свега наведеног, стручњаци су изразили велику забринутост да постоји ризик понављања дела.
(Блиц/Курир)
