Jedan od prvih i malobrojnih baletana u Kikindi od kada postoji Osnovna baletska škola, bio je i on. Nije bilo stida, ni treme, bio je samo korak, i pokret, i, odmah je bilo jasno da ima zadivljujući, urođeni talenat. Tako je rođena zvezda.

– Ljubav se rodila čim sam prvi put stao na scenu. Imao sam devet godina – kaže Danilo Stankić, baletan, plesač i pevač, svestrani umetnik.

Njegova sigurna „niša“ su ples i muzika. A put do toga da se time i bavi zarađujući za život, uprkos talentu, stalnom radu, usavršavanju i nagradama, bio je težak i pun izazova.

Prvi Danilovi plesni koraci donosili su mu samo uspehe. Ni sam ne zna u koliko predstava i scenskih projekata je nastupao. Po završetku Baletske škole u Kikindi, razvijao je svoj talenat s lakoćom – bez prethodnog iskustva u savremenom plesu počeo je da nastupa na regionalnim takmičarskim festivalima u ovoj kategoriji – i pobeđivao. Najveće nagrade bila su dva prva mesta na internacionalnom takmičenju u Rumuniji.

Da je put do zvezda trnovit, Danilo je osetio u trenutku kada je shvatio da od plesa ne može da se živi. Nije želeo pasivno da čeka nove prilike i potpuno je promenio profesiju.

– U Novom Sadu sam, u jednom periodu, bio izlagač mlečnih proizvoda i stolar. Zatim sam otišao u Nemačku, gde sam radio kao spremačica i pomoćni kuvar. Ni u jednom momentu nisam odustao od plesa, štedeo sam novac da mogu ponovo da odem u Hrvatsku u kojoj sam već radio jednu sezonu kao plesač – priča Danilo. – Ukazala se prilika da se vratim, da pevam, glumim i plešem u mjuziklu „Jesus Christ Superstar“ u Teatru Komedija u Zagrebu. Pozvali su me i dobio sam prilično veliku ulogu, igrao sam Anasa.

Usledio je angažman u Umagu za jednu plesnu agenciju, da bi se, konačno, dogodilo i to da neosporni, blistavi talenat, primeti neko ko Danilu može da pruži priliku da postane zvezda, a da on sam, radeći ono što najviše želi, sebi obezbeđuje i sigurne prihode.

– Sada imam najbolji posao, radim kao plesač u kabareu u jednom klubu u Zagrebu. To su razne vrste plesa: moderan, hip hop, džez balet, latino. Ovaj angažman me je, zapravo, trajno vratio na scenu i ojačao mi veru u to da mi je na njoj i mesto. Jako sam zadovoljan jer radim ono što volim, dobro sam plaćen i stičem izvanredno iskustvo. Lepo je živeti ovde, uvek ima posla i novih prilika za napredak – iskren je Danilo.

Još jedan talenat, pevački, svojevremeno je pokazao u formatu „Zvijezde letnji hit“ jedne hrvatske televizije. Nastupio je sa pesmom „Skin“ Rag’n’bone Man-a i oduševio žiri u kojem su bili Tonči Huljić, Petar Grašo, Nina Badrić, Andrea Andrasi i Branko Đurić Đuro.

– Ušao sam tada u top 10, ali nisam nastavio pevačku karijeru. To mi je samo hobi, teško od pevanja mogu da zarađujem jer ne pevam cajke i narodnjake – konstatuje Danilo. – U klubu u kojem radim sreo sam, godinama posle tog takmičenja, Petra Grašu. Lepo je što me se setio, popričali smo malo, jako je prijatan i drag čovek.

Ipak, priznaje, nedostaje mu Srbija.

– Fali mi kuća, uželim se porodice, svog društva u Kikindi. I dan danas razmišljam o tome kako bi bilo lepo da napravimo bar još jedan koncert, mi iz nekadašnje Baletske trupe „Talarium Creativia“ koja je bila u Centru kreativnih ideja „Creativia“, a činili su je polaznici Baletske škole u Kikindi, klase Ingride Vojvodić. Voleo sam i predstavu „Tango attendite“, često se sećam svega toga i nedostaje mi.

Sa neopisivom vedrinom i šarmom, Danilo Stankić, plesač i umetnik, ne opterećuje se previše planovima za budućnost. „Najbolja stvar koju sam uradio je to što sam došao tu gde sam sada“, kaže. Iako se čini da su mu ambicije zadovoljene, oni koji ga poznaju i videli su ga na sceni, znaju da svetske pozornice čekaju na njega, nekada omiljenog malog baletana, koji sada pleše na sceni svakog dana i svakog dana se raduje tome.

– Srećan sam jako, uspeo sam, samo ovo sam oduvek želeo. Napokon radim ono što volim i još sam plaćen za to – zaključuje Danilo uz osmeh.

Ta i takva radost ulepšava život i Danilu i svima oko njega i pomogla je da, uprkos svemu, do svoje sreće, sigurnim plesnim korakom, i stigne.

S. V. O.

(Foto: privatna arhiva i @milosvojnovicphotography)