Kada se talenat spoji sa upornošću i radom, poznato je, rezultati ne mogu da izostanu. Upravo to se dogodilo Danielu Totu iz Kikinde, mladom glumcu zaposlenom u Novosadskom pozorištu (Újvidéki Színház). Tačnije, Danielu se ništa nije samo dogodilo, on je postigao i ostvario sve što je želeo jer  jednostavno – nije odustao.

– Posle osnovne škole želeo sam da upišem umetničku srednju, tada me je zanimala likovna umetnost, ali to nije bilo  moguće. Tako sam završio elektrotehnički smer u Tehničkoj školi u Kikindi – priča Daniel.

Posle mature, preselio se u Suboticu i zaposlio u automobilskoj industriji, u magacinu fabrike. Činilo se da je sve dalje od svog sna.

– U Subotici je jedan glumac, Bela Kalo, imao dramsku radionicu. Otišao sam i prošao sam prijemni. Na radionici sam shvatio da želim glumom da se bavim profesionalno; zbog ljudi koji su u pozorištu, atmosfere, rada i slobode, i zato što sam se i sam oslobodio. Kao dete sam bio vrlo introvertan, pozorište me je oslobodilo.

Posle dve godine na radionici, Daniel je rešio da ode na prijemni na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

– Pre odlaska na prijemni, dao sam otkaz u fabrici, toliko sam mrzeo taj posao – priznaje Daniel.

Roditelji su, kaže, bili zabrinuti jer im se nije činilo da je glumački posao siguran i da će mu obezbediti stalne prihode. Međutim, Danielov uspeh umirio je njihove bojazni. Završio je Akademiju, glumu na mađarskom jeziku, u klasi profesora Lasla Šandora. Već na četvrtoj godini povremeno je igrao u Novosadskom pozorištu, a danas je u ovom teatru i zaposlen.

Prošlog septembra premijerno je odigrao svoju monodramu sa kojom je odbranio master-rad – za „Sani Sajds, mrtvački šou“ sam je napisao tekst, a režiju je potpisao sa kolegom iz pozorišta, Atilom Nemetom. Pored ove predstave, koja je sada na repertoaru Novosadskog pozorišta, u toj kući dobio je uloge i u komadima: „Violinista na krovu“, „Crvena poštanska kočija“, „Ričard Treći“, „Nosorog“, „Paravani“ ,“ Bog masakra“, „Tom Sojer“.

– Život mi se sasvim promenio, našao sam svoj put i osećam da sam na dobrom mestu, sa ljudima sa kojima sam hteo da budem. Ima, naravno, i težih momenata u pozorištu, ali radim ono što volim – kaže Daniel.

Daniel planira da svoju monodramu, u februaru, predstavi i publici u Kikindi, u KUD „Eđšeg“. Za sada, kako kaže, ne planira ništa da menja, sasvim mu je ugodno u umetničkim vodama koje je odabrao i u kojima je uspeo da pokaže talenat i pronađe sebe. Za Danielovu sreću to je sve što je potrebno.

Foto: Novosadsko pozorište, autori – Gabor Pongo, Srđan Doroški, Žofi Serda, i privatna kolekcija.