Drugog dana po Božiću, pravoslavni vernici obeležavaju sećanje na Svetog Stefana Prvomučenika. Ovaj praznik je crveno slovo u kalendaru.
Stefan je bio Jevrejin, i to pripadnik onog jevrejskog naroda koji su živeli u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom. Bio je u srodstvu sa apostolom Pavlom, koji u vreme Stefanovog mučeništva još uvek nije prihvatio hrišćansko učenje.
Stradanje Svetog Stefana zbilo se godinu dana posle silaska Duha Svetoga na apostole, odnosno više od godine dana od kada se Isus Hristos vazneo na nebo. Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva prvomučenikom.
Naziva se i arhiđakonom, jer je bio prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli postavili na službu u pomaganju sirotinji u Jerusalimu.
Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti Arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta. U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela, podsećajući na reči zakona i proroka Starog zaveta, dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.
Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svojim jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom. Tako su narodne duhovne starešine pobunile narod protiv Svetog Stefana. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.
Na suđenju, Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem. No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne poglavare. U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima: „Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga.“ To je razjarilo sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenjem.
Među prisutnim mučiteljima bio je i Stefanov rođak Savle. On je kasnije, iskreno se pokajavši, spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života proveo kao apostol Pavle, propovedajući jevanđeljsku istinu, šireći Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice.
Kada je postradao Sveti Stefan je imao nešto više od 30 godina. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“. Stefandan je bila krsna slava Nemanjića i veoma je rasprostranjena slava među Srbima.
