Видовдан је државни празник у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару, на Газиместану. Обележава се радно.
По православном календару овај дан је посвећен кнезу Лазару који је, након распада Српског царства, владао у Моравској Србији од 1371. до 1389. године.
На данашњи дан 1389. повео је српске снаге, међу којима су били и његови сродници и савезници, у бој против османске војске, недалеко од Приштине. На челу османских снага био је султан Мурат Први са синовима Јакубом и Бајазитом.
Српске снаге су потиснуле противника, а један од српских витезова, Милош Обилић, убио је султана Мурата и натерао османску војску да се повуче. Муратов син Бајазит је кренуо у противнапад у коме је заробљен кнез Лазар. Он је, по његовом наређењу, погубљен, после чега се османска војска повукла са бојишта и напустила Србију.
После Косовске битке, тело кнеза Лазара сахрањено је у манастиру Раваница, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем, крајем 17. века, пренето је у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу Косовске битке.
Кнез Лазар је Саградио многе цркве и манастире. Најпознатији су Раваница и Лазарица. Такође, обновио је и манастире Хиландар и Горњак, а био је и ктитор руског манастира Пантелејмона. Његовом заслугом, окончан је вишегодишњи српско-грчки црквени раскол, који је трајао још од времена цара Стефана Душана.
Видовдан представља Дан жалости, па је српски народ задржао обичај да се на тај дан не игра и не пева и да се зауставе сви велики послови. За Видовдан се у црквама обављају помени за све пострадале у ратовима.