Католички празници окупљају породице и с радошћу се дочекују међу верницима. Ускрс је за католичке заједнице и вернике средиште читаве литургијске године. Како се слави у пролеће, и само ново годишње доба симбол је поновног стварања, а сврха му је дати људима храброст и наду за још једну годину.

Поводом овог празника негују се бројни обичаји од ускршњих ватри, процесија (црквене поворке – литије) с покорничким карактером на велики петак, до бојења и украшавања јаја и даривања јајима уз ускршња весеља и игре.

Католичка црква, односно Римокатоличка црква је највећа хришћанска црквена заједница на свету, а такође и једна од најстаријих црквених институција. Отуда и разноликост обичаја мада су они у суштини слични и код православних и код католика.

Католички обичаји везани за Ускрс почињу већ Пепелницом (Чиста среда) када почиње пост, који повезује зимско и пролећно време и траје све до Ускрса. Богатство обичаја и њихова испреплетаност међу различитим културама дају целом том обреду још једно сасвим посебно обележје.

На Ускрс је обичај у многим крајевима да се храна, која ће се јести на празник, носи на благослов, што лепше и богатије украси сто и припреми што више разноврсне хране.

Ускршња светковина почиње након јутарње мисе. У неким местима се чувају обичаји да понедељком, на Други дан Ускрса, момци поливају девојке, како би биле здраве и лепе, а оне их дарују украшеним јајима и неким другим поклонима.