Katolici, protestanti, anglikanci, neke pravoslavne i brojne manje crkve, proslavljaju danas Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.

Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih.

Za katoličke zajednice središte je čitave liturgijske godine. Kako se slavi u proleće, i samo novo godišnje doba simbol je ponovnog stvaranja, a svrha mu je da ljudima donese hrabrost i nadu za još jednu godinu.

Povodom ovog praznika neguju se brojni običaji, od uskršnjih vatri, procesija s pokorničkim karakterom na veliki petak, do bojenja i ukrašavanja jaja i darivanja jajima uz uskršnja veselja i igre.

Rimokatolička crkva je najveća hrišćanska crkvena zajednica na svetu, a takođe i jedna od najstarijih crkvenih institucija. Otuda i raznolikost običaja, mada su oni u suštini slični i kod pravoslavnih i kod katolika.

Bogastvo običaja i njihova isprepletanost među različitim kulturama daju celom obredu još jedno, posebno obeležje. Na Uskrs je običaj u mnogim krajevima da se hrana, koja će se jesti na praznik, nosi na blagoslov, što lepše i bogatije ukrasi sto, i pripremi što više raznovrsnih jela.