Православни верници данас славе успомену на Светог Василија Острошког.

Рођен је као Стојан Јовановић у Поповом пољу код Требиња, а већ у 12. години послат је у манастир Завала, где је његов стриц био игуман. Након што је завршио манастирску школу, добио је монашки чин и постао парох Поповог поља.

Службовао је у многим градовима, од Мостара, Херцег Новог и Пљеваља, Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића. Преминуо је 1671. године. Његове мошти чувају се у манастиру Острог, у стенама планине Острошка греда у Црној Гори.

У његову моћ исцељења верују припадници различитих конфесија.

Постоје бројна сведочења људи да су молитве упућене Светом Василију Острошком услишене. Писани траг о томе многи верници остављају у Горњем манастиру, а монаси их сакупљају у књигама.

Људи често преноће под окриљем овог манастира. Одређеним данима, рука Светог Василија је откривена да би је верници целивали.

Многи верују да ће, ако се заветују да ће на празник Светог Василија отићи у манастир Острог, њихова, или болест некога њима ближњег, нестати „као руком однесена“.

Често се догађа да се заветују и католици и муслимани јер су, на овим просторима, сви уверени у велике чудотворне моћи Светог Василија, па се тако верује и да ствари које преноће код његових моштију лече све болести.

На овај велики празник и црвено слово у црквеном календару нема обичаја, осим молитви Светом Василију Чудотворцу. Верује се да ће, на овај дан свака искрена жеља, бити услишена.