Православни верници данас обележавају Светог Саву, првог архиепископа српског, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Свети Сава, просветитељ и творац законодавства, зачетник је српске средњовековне књижевности и заштитник просветних установа.

Рођен је 1169. године, као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко. Одрекао се световног живота и замонашио се веома млад, на Светој Гори. У Србију се вратио 1208. године, да измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом, преносећи основне верске и световне поуке.

У Студеници је 1209. године основао болницу, прву на подручју српске државе. Изборио се за аутокефалност српске цркве, а патријарх га је именовао за првог српског архиепископа.

Његова најзначајнија дела су: „Житије Светог Симеона“, „Kарејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, и „Законоправило“.

Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију. Глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије. Његове мошти су, из Трнова, пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.

Савин култ је у народу био јак због чега је у време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан-паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.

Свети Сава снатра се заштитником свих пастира и стоке, па се на његов празник она некад пуштала сама на испашу.

Савиндан се обележава у свим школама у Србији као радни, али ненаставни дан – школска слава. Прва прослава Светог Саве као школског заштитника одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све делове српства, а химна Светом Сави први пут је изведена 1839. у Сегедину. Свети Сава је установљен као школска слава 1840. године.